Šta je pozadina krize stabilnih političkih sistema u Zapadnoj Evropi

Doskoro najstabilnije vlade i politički život u Zapadnoj Evropi, u Francuskoj i Nemačkoj, sada se suočavaju sa ozbiljnim razmatranjem legitimiteta lidera koji ih vode. Sukob u Ukrajini, česte smene premijera i isticanje da birači sve manje veruju političarima, doveli su do toga da se građani sve više povlače iz političkog života. Šta je pozadina krize stabilnih političkih sistema u Zapadnoj Evropi?

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ocenio je u Jutarnjem programu da je u pitanju jedna dublja kriza.

Situacija iz SAD reflektuje se na Evropu, ukazuje Zečević, ali smatra da to sada nije toliko pobeda Donalda Trampa, koliko je poraz liberalno-globalističke ideologije u Americi.

"Ta kriza se kasnije preliva i na Evropu, jer vidite da rastu ove ekstremno desne i ekstremno leve stranke. Znači, odbacuje se taj globalistički sistem, a naravno jedna od posledica globalizacije je i rat u Ukrajini, zato što je to, po meni, jedan rat koji je vođen da bi se Rusija uključila u globalistički sistem, odnosno da bi se promenio režim u Moskvi", objašnjava Zečević.

"Panika u EU još od Minhenske bezbednosne konferencije"

Nataša Đulić Banović, urednica Spoljnopolitičke redakcije Juronjuza, smatra da su promene u Evropi počele mnogo pre nego što je Tramp izabran, podsetivši na Minhensku bezbednosnu konferenciju prošle godine, kada se smatralo da će na neki način uspeti da pomognu Ukrajini i da će Rusija ovako ili onako biti poražena. Bili su prilično optimistični tamo“, navodi Đulić Banovićeva.

“Ove godine su svi evropski lideri došli na Minhensku bezbednosnu konferenciju, pošto im je Tramp rekao da će im ukinuti novac ako i sami ne plate za sopstvenu odbranu. Ono što je tamo moglo da se vidi jeste jedna prilična panika i već tada su zapravo evropski lideri počeli da se pripremaju za njegov novi mandat. Tako da je ovo što se sada dešava zapravo samo priprema. Oni su počeli da pričaju o proizvodnji sopstvenog oružja u Evropi, o tome da se ulaže mnogo više u odbranu“, kaže Đulić Banovićeva.

Novi francuski premijer – žongliranje između levice i ogromnog duga

Kada je reč o političkoj krizi u Francuskoj, gde je imenovan novi premijer Fransoa Bajru, Zečević kaže da Emanuel Makron ima ideju da se pravi određena prećutna koalicija između njegove stranke, umerene desnice republikanaca i delova Narodnog fronta, iz kojeg bi pokušali da izvuku socijaliste i s njima naprave dogovor o podršci vladi.

Problem u Francuskoj je suštinski, napominje Zečević, navodeći ogroman deficit od 6,2 odsto budžeta, dok je standard u EU tri odsto.

"To je ogromno zaduženje Francuske i normalno bi bilo da se prave uštede. Međutim, ove partije levice i Socijalistička partija Francuske uopšte nisu sklone uštedi u smislu da se govori o ograničavanju rasta penzija, smanjenju socijalnih troškova i zdravstvenog osiguranja. Prema tome, to su neke stvari koje će stvarno biti vrlo interesantne kako će Bajru sada pokušati da žonglira sa svim tim aspektima i uštedama, i da zadovolji levicu i da opstane na vlasti", navodi Zečević.