Noć osvete - Izrael bombardovao Iran i Siriju, Teheran najavljuje odgovor

Eksplozije se čuju u Isfahanu, Mašadu, širom teritorija u kojima žive Kurdi, kao i u prestonici, Teheranu. Protivvazdušna odbrana aktivirana je i oko Damaska.

Početak napada usledio je nedugo pošto je izraelska vlada dala zeleno svetlo premijeru Benjaminu Netanjahuu i ministru odbrane Joavu Galatnu da pokrenu operaciju vazdušnih udara na Iran.

Iranska agencija Fars je, odmah po početku akcije, javila da se eksplozije čuju na nekoliko lokacija u okolini Teherana, ali da aerodrom u tom gradu nije ugrožen.

Izraelski izvori navode da je, do sada, u akciji učestvovalo više od 100 borbenih aviona, uključujući letelice F-35 i F-15. Na meti je, navodno, i komanda iranske Revolucionarne garde.

Iranske vlasti objavile su da izraelski napad predstavlja razlog za odlučan odgovor, javlja agencija Tasnim.

Punih pet časova nakon početka napada, izraelski izvori naveli su da je akcija okončana, te da je tokom noći pogoženo 20 ciljeva na teritoriji Irana. Za sada nije poznato koliko je žrtava bilo u ovim napadima.

Novi izraelski napad na Iran predstavlja i prethodne iranske akcije po ciljevima u Izraelu predstavljaju značajan i jednako negativan razvoj događaja u odnosima dve države, koje već decenijama ratuju preko proksi organizacija i obaveštajnih službi.

Po dva značajna napada na obe strane dovela su Iran i Izrael na ivicu otvorenog rata, uz moguće katastrofalne posledice po čitav Bliski istok.

Izrael gađa vojne ciljeve, Teheran tvrdi da odbrana deluje

Izraelski mediji tvrde da napad nije usmeren na iranske naftne terminale, ni na objekte koji se povezuju sa nuklearnim programom Teherana.

O napadu su obavešteni Bela kuća i Pentagon, koji su poslednjih sedmica pokušavali da ubede vladu Benjamina Netanjahua da vazdušne udare na Iran izvede na način koji ne bi doveo do odgovora vlasti u Teheranu.

Iranski analitičar Mohamad Marandi je, u toku napada, rekao da su vlasti u Teheranu očekivale snažnije udare i da su spremne za rat sa Izraelom. 

Ovakva izjava čoveka bliskog iranskim vlastima tumači se kao signal da Iran, možda, neće preduzimati osvetničke akcije protiv Izraela.

Iako je već više od mesec dana izvesno da je akcija Izraela neminovna Bela kuća se nadala da će izraelska osveta za raketni napad na vazduhoplovne baze u Izraelu zaobići nuklearna postrojenja i naftne terminale, posebno onaj na ostrvu Harg u Persijskom zalivu, koje je tokom istorije bilo poprište nekoliko neuspešnih vojnih akcija i špijunskih afera.

Izraelska pretnja odgovor je na nedavni napad Irana, čija je Revolucionarna garda ispalila oko 200 projektila na vazduhoplovnu bazu Nevatim. Posle iranskog napada na satelitskim snimcima videla su se 32 kratera od eksplozija bojevih glava, ali se činilo da ni jedan od aviona nije opštećen.

Apel Amerikanaca proizvod je straha da bi neumereni napad na neki od ovih ciljeva mogao dovesti do širenja rata iz Pojasa Gaze na čitav region Bliskog istoka, uključujući Iran, Irak, Liban, Siriju i Jemen.

Izraelski borbeni avioni su, u svgustu 2022. godine, u nekoliko navrata neopaženo uleteli u iranski vazdušni prostor, vežbajući moguće napade na objekte povezane sa nuklearnim programom Teherana.

Avioni F-35 uspeli su da neopaženo uđu u iranski vazdušni prostor tokom vmanevara pre dve godine u kojoj su učestvovali dronovi i najmanje jedan tanker KC-48. Iranci nisu ni potvrdili ni demantovali taj izveštaj, ali su gotovo istovremeno počeli velike manevre bespilotnih letelica, tokom kojih je za 48 časova isprobano više od 150 dronova.

Naizmenična bombardovanja meta u Iranu i Izraelu počela su još u aprilu kada je izraelska avijacija uništila zgradu iranskog konzulata u Damasku i ubila generala Revolucionarne garde Mohameda Reѕu Zahedija i još nekolicinu oficira ove formacije.

Poslednji u seriji napada počeo je u trenutku dok se američki državni sekretar Entoni Blinken vraćao iz diplomatske misije u Izraelu i Kataru, gde je pokušao da izdejstvuje novi krug pregovora o prekidu rata u Pojasu Gaze,