Читај ми!

Da li je Nobelova nagrada za mir preživelima iz Hirošime i Nagasakija politička poruka Rusiji i Izraelu

Japanska grupa preživelih od atomske bombe, iz Hirošime i Nagasakija, "Nihon Hidankio" ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za mir. Odbor je taj masovni pokret nagradio zbog, kako su naveli, zalaganja da nuklearno oružje nikada više ne sme da se upotrebi. Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu upozorava da uvek treba biti obazriv na moguće nuklearne udare, ali smatra da nismo došli do opasnosti da će se to dogoditi sutra ili prekosutra.

Dok se sve češće u međunarodnoj javnosti zvecka nuklearnim naoružjem, Nobelova nagrada za mir otišla je u ruke onih koji decenijama prikupljaju svedočenja, iskaze i sumiraju posledice njegove upotrebe, japanskoj organizaciji "Nihon Hidankio".

Aleksandar Mitić ukazuje da je jedini atomski napad na neko civilno područje u istoriji sukoba bio napad na Nagasaki i Hirošimu.

"Bez obzira, naravno, na sam kontekst rata i zločine koje Japan počinio, mnogi među stradalima, najveći broj su bili ipak nedužni ljudi. S druge strane, ova organizacija se već godinama bori za iste interese. Sećam se, da pre par godina kada su neki drugi ljudi koji se bave mirovni studijama, kada su predlagali ovu organizaciju, ona nije došla na red. Onda se postavlja pitanje zašto baš sada?", navodi Mitić.

Da li je Nobelova nagrada politička 

Dodaje i da će neko reći da je to odluka koja se donosi u kontekstu aktuelnih sukoba i u Ukrajini i na Bliskom Istoku.

"Znamo kako se donose odluke o izboru dobitnika Nobelove nagrade. To nisu stručnjaci za mirovne studije i koji su neutralni. To su ljudi koji su političari, koji su članovi Norveškog parlamenta i koji sami kažu da biraju, među kandidatima dobitnika na osnovu njihove procene i agende šta će biti važno u narednoj godini. Ako se njima učinilo da je u ovom trenutku ovo aktuelna tema, dakle nuklearna pretnja, jasno je da je i u tom kontekstu", smatra Mitić.

Poruka Rusiji i Izraelu

Napominje da su ipak, Norvežani koji odlučuju iz parlamenta zemlje koja je članica NATO. 

Obično se, kaže, pogotovo zahvaljajući popularnoj kulturi, smatra da uvek postoji neki ludak koji se tako probudio, pa je odjedno odlučio da pritisne dugme da razori svet. Međutim, ipak se radi o odlukama koje su donete na jedan dosta kompleksan način.

"Izrael, kada procenjuje da li će da se usudi na napadne iranske nuklearne potencijale, on prvo mora da proceni, da li uopšte to može da učini, s obzirom na to da znamo da je najveći deo tih potencijala duboko u zemlji i da je teško uništiti ih bez podrške, bez tehnologije koju imaju samo Sjedinjene Američke Države. Tako da bi to zahtevalo zeleno svetlo SAD s implikacijama koje su ogromne i za SAD", pojašnjava Mitić.

Upozorava da uvek treba biti obazriv, ali ocenjuje i da nismo došli do trenutka kada to postoje zaista neka eminentna opasnost odnosno da će se to dogoditi sutra, prekosutra.

"Ono što je opasno u slučaju Ukrajina, ukoliko se Zelenski dobije zeleno svetlo od Amerikanaca da šalje, da gađa dalekometnim raketama dubinu teritorija Rusije, ukoliko nastavlja da razvija zapadom, pre svega sa državama NATO i SAD, balistički program, to u velikoj meri pojačava tu mogućnost da će doći do nekog nuklearnog udara", upozorava na opasnost.

Ističe da Ruskoj Federaciji to u ovom trenutku nije potrebno, pošto dobija rat na terenu u Donbasu. Međutim, jasno je da je u ovom trenutku i Zelenskom potrebna ta eskalacija.

"Ali isto kao što i Netanjahu kada preti nuklearnim i preti eskalacijom, on to radi zato što zna da ima američku zaleđinu, tako isto i Zelenski čini, jer zna da ima SAD koja stoje iza njega", zaključuje Mitić.

петак, 22. новембар 2024.
11° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње