Prasak nad Bejrutom – šta je jače, osveta ili diplomatija

Gotovo istovremeno, pripadnici Hezbolaha tutkali su u ruke po nekoliko novčanica od sto dolara svima koji su spremni da, bar privremeno, odu iz gusto naseljenog južnog predgrađa Bejruta u kojem živi gotovo milion ljudi, mahom šiita.

Stanovnici juga Libana, koji se proteže od izraelske granice sve do predgrađa Bejruta u kojem vlada Hasan Nasralah, već punih 11 meseci žive u neprestanom strahu da će, koliko sutra, svakodnevne čarke Hezbolaha i Izraela prerasti u pravi, otvoreni rat.

Pravim čudom, kako u poslednje vreme nazivaju diplomatiju, široki sukob je izbegnut iako su Hezbolah i Iran u tri navrata delovali prilično odlučni da, na izazov Izraela, zapale čitav Bliski istok. Prvo su Izraelci, u januaru, bombardovali zgradu iranskog konzulata u Damasku i ubili nekoliko generala Revolucionarne garde.

Teheran je, danima, najavljivao odlučnu odmazdu, što se ispostavilo dovoljnim da se vlasti u Jerusalimu spreme da muški prihvate udarac i okončaju prvi u seriji dvoboja sa Irancima.

Zatim su, u jednom danu u Teheranu ubili političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea i u Bejrutu jednog od glavnih komandanata Hezbolaha, Fuada Šukra. Dani besomučne diplomatije sveli su odgovor Hasana Nasralaha na salvu projektila koji su poleteli ka Izraelu. Svi pogledi na Bliskom istoku uprti su put Irana, čiji su zvaničnici najavili osvetu "kada i kako im bude odgovaralo".

Stanovnici juga Libana, od kojih se neki iznenada postali bogatiji za par stotina dolara, polako napuštaju taj deo zemlje. Od 7. oktobra prošle godine, kada su specijalci Hamasa upali u Izrael, odselilo ih se oko 80.000.

Zauzdavanje osveta

Državni sekretar SAD Entoni Blinken, tokom leta za Mongoliju krajem jula, nije preterano mislio na posetu ovoj zemlji. Iz izolovane odaje u avionu, piše Njujork tajms, redom je zvao lidere listom svih uticajnih zemalja u regionu, tražeći da ubede Iran da odustane od osvetničke akcije koja bi, ovaj put, bez dileme gurnula čitav region u plamen rata.

Liderima Egipta i Katara obećao je novu rundu pregovora o primirju u Gazi, što je, kako se ispostavilo, bilo dovoljno da ubedi Teheran i Hezbolah da, bar na neko vreme, odustanu od kakve krvavije osvete.

Svega nedelju dana ranije, Blinken je nenadano otputovao u Izrael, gde je tamošnjim zvaničnicima objasnio da će Vašington podržati napade na Hezbolahove lansere projektila, ukoliko se Nasralah bude spremao da ih lansira, ali i da se ozbiljno protivi bilo kakvoj eskalaciji sukoba na jugu Libana.

Izrael je, odmah zatim, podigao gotovo 100 borbenih aviona i uništio lansere projektila neposredno pre nego što je Hezbolah stigao da ih aktivira. Nasralahove snage su, ubrzo, ispalile salvu projektila na Izrael.

Obe strane su, slavodobitno mašući zastavama, proglasile pobedu, a zvaničnici Stejt departmenta, ali i diplomate iz Francuske i nekoliko drugih država su odahnuli – Bliski istok je, još jednom, "pobegao grobaru sa lopate".

Stejt department, nekoliko aviona i jedna flota

Sprečavanje Iranaca, lidera Hezbolaha i Izraelaca da rat iz Pojasa Gaze, u kojem je do sada stradalo 40.000 Palestinaca i 1.200 Izraelaca, prošire na ostatak Bliskog istoka jedini je diplomatski uspeh kojim Stejt department i Centralna obaveštajna agencija mogu da se pohvale.

Iransku uzdržanost, u izvesnoj meri, pomogli su borbeni avioni F-22 i nosač aviona, koje je Pentagon hitno uputio ka Bliskom istoku. Nije se pomerio nijedan od oko 150.000 Hezbolahovih projektila.

Nasralah je, u govoru posle smrti Fuada Šukra, uz pozivanje na volju Božju i proklinjanje nevernika, u nekoliko navrata ponavljao reč "initizar", ili čekanje, smatrajući da Izraelci "nervozno iščekuju ono što će se, neminovno, dogoditi".

Smrt Fuada Šukra, jednog od osnivača organizacije koja se 1982. godine prozvala "Homeinijevci" pre nego što je uzela ime Hezbolah, značajna je i zbog toga što bi mogla isterati Nasralahove pristalice iz senke, iz koje godinama vladaju Libanom.

Prilično je jasno da se u južnom predgrađu Bejruta neće dogoditi ništa dramatično bez prethodnog pristanka Teherana, čiji je najveći heroj, general Kasem Solejmani koga su Amerikanci ubili u Bagdadu, istovremeno i arhitekta ogromne moći koju je Hezbolah prikupio prethodnih decenija. Osim u Libanu, Solejmani je organizovao slične milicije u Avganistanu, Pakistanu, Iraku i na koncu u Jemenu.

U međuvremenu, ljudi će nastaviti da beže sa juga Libana, poput porodice iz Nabateje koja je do prošle sedmice živela u kući čiji se krov srušio pošto je iznad nje izraelski avion probio zvučni zid.