Savez oko levičara odneo pobedu u Francuskoj, vlada ipak na dugačkom štapu

Građani Francuske juče su u drugom krugu glasanja doneli konačnu odluku o novom sazivu parlamenta. Ubedljivi pobednik u prvom krugu bila je desničarska stranka Nacionalno okupljanje, koju predvode Marin le Pen i Žordan Bardela. 

Međutim, u drugom krugu dogodilo se iznenađenje. Nacionalno okupljanje je na trećem mestu, a na prvom mestu levičari, dok je na drugom mestu grupacija oko predsednika Manuela Makrona, što se nije očekivalo.

Neformalno savezništvo levog fronta i grupacije okupljene oko Makrona sprečilo je da Nacionalni front formira vladu.

Važnost izbora u Francuskoj prevazilazi granice ove zemlje, pratili su se i u Briselu i u drugim prestonicama.

Ono što izbija u prvi plan je da se uspon desnice nije dogodio, što je dobra vest za umereni centar. Međutim, niko nema apsolutnu većinu, a takve situacije su retke u Francuskoj.

Stanislav Sretenović, naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju i profesor po pozivu na Univerzitetu Sorbona u Parizu smatra da je rekordna izlaznost dovela do toga da Nacionalno okupljanje ostane bez mogućnosti da formira vladu.

"Francuski sistem je tako napravljen da u drugi krug mogu da uđu svi koji imaju 12,5 odsto glasova. Običaj je da se treći povlači i poziva da glasaju za drugog kako bi pobedili prvog. Tako da su u drugom krugu uspeli da pobede Nacionalni front. Međutim, imamo tri bloka od koga niko nema većinu", kaže Sretenović.

Prema njegovom mišljenju, biće teško da se formira vlada jer levičarski blok u sebi sadrži različite partije, teško zamisliti da će i taj blok opstati.

"Kao prvo biće teško da se održi koalicija u okviru levog bloka, "brak iz računa" da se pobedi Nacionalni front, teško da će se održati. Različiti programi, različiti lideri, teško da će doći do potrebne većine. Teško će se vladati Francuskom, možda će se sistem blokirati ili će se formirati većina po određenim pitanjima", kaže Sretenović. 

"Kazna Makronu zbog spoljne politike"

Ističe da se francuska politička scena promenila.

"Makron je tokom mandata imao uspone i padove, izgledao je kao pobednik posle krize oko "žutih prsluka" i penzionog fonda, ali se to akumuliralo. U spoljnoj politici nastupio sa nelogičnim postupcima. To francuski birač nije prihvatio i zato ga je delimično kaznio", napomenuo je Sretenović.

Kada je reč o odnosima između Francuske i Srbije oni su definisani, krenuli su uzlaznom putanjom od 2019. godine.

"Pamtimo Makronov govor na čistom srpskom jeziku. Od tada se razvija ekonomija, Francuzi ulažu u Srbiju, zapošljavaju 11.000 srpskih radnika. Ali Srbija nije prioritet francuske spoljne politike", naglasio je Sretenović.

Govoreći o nasilju na ulicama u Francuskoj, kaže da je strah od sukoba bio deo strategije pojedinih grupacija u kampanji. Smatra da će do nezadovoljstva doći, ali da to neće eskalirati.