Francuska glasa na parlamentarnim izborima, na birališta izašlo 20 odsto građana više nego 2022.

До 17 часова гласало готово 60 одсто бирача

Према подацима француског министарства унутрашњих послова, до 17 часова на биралишта је изашло 59,39 одсто уписаних бирача, преноси Франс ТВ.

У односу на парламентарне изборе 2022. године, излазност је већа за готово 20 одсто, пошто је тада до 17 часова гласало 39,4 одсто.

EPA-EFE/LAURENT GILLIERON

Жан Лик Меланшон гласао у Паризу

Оснивач левичарског покрета "Побуњена Француска" Жан Лик Меланшон гласао је у 10. париском арондисману.

Tanjug/AP Photo/Thomas Padilla

Лепенова гласала у свом упоришту

Лидерка крајње десног Националног окупљања Марин ле Пен гласала је такође на северу Француске, у свом упоришту, Енен Бомону.

Tanjug/AP Photo/Thibault Camus

Макрон гласао на северу Француске

Председник Емануел Макрон гласао је у Тукеу, у департману Па д Кале на северу Францске, заједно са својом супругом Брижит Макрон.

Tanjug/Pool via AP/Yara Nardi

Više od 49 miliona građana Francuske na parlamentarnim izborima ima pravo glasa, a u prvom krugu izbora biraće 577 poslanika među više od 4.000 kandidata za donji dom francuskog parlamenta.

Po jedan poslanik se bira u svih 577 izbornih jedinica većinskim glasanjem u dva kruga.

Za poslanika može biti izabran već u prvom krugu onaj koji osvoji 50 odsto glasova izašlih birača ako je na biračko mesto izašlo najmanje 25 odsto broja upisanih birača.

Na drugom krugu glasanja, koji je zakazan za 7. jul, ulaze dva kandidata s najvećim brojem glasova osvojenih u prvom krugu.

Sve predizborne ankete daju prednost Nacionalnom okupljanju, čiju listu predvodi 28-godišnji Žordan Bardela.

Da li će doći do koahabitacije

Ako na izborima Nacionalno okupljanje ili levičarska koalicija Novi narodni front osvoji apsolutnu većinu, Emanuel Makron će morati da izabere premijera iz redova pobedničke koalicije.

Pobednička koalicija će potom izabrati svoje ministre, odnosno nastupiće kohabitacija predsednika i premijera iz suprotnog političkog tabora.

U slučaju da nijedna koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, koalcija sa najviše mandata moraće da sklapa saveze da bi omogućili donošenje zakona, odnosno funkcionisanje parlamenta.

Ko su "autsajderi"

Prema anketi instituta IFOP-Fiducial-Sud Radio od 26. juna, Nacionalno okupljanje osvojiće 36 odsto glasova u prvom krugu, ispred saveza levičarskih partija sa 28,5 odsto i koalicija Makrona sa 21 odsto.

U prvom krugu, prema anketama, desničarski Republikanci i ostali na desnom političkom spektru osvojiće tek šest odsto glasova.

Alijansa Zajedno je "autsajder" na parlamentarnim izborima, a na njeno formiranje pozvao je francuski predsednik nakon što je njegova stranka Preporod pretrpela poraz Nacionalnog okupljanja na izborima za Evropski parlament.

"Opasnost od konflikta"

Makron je nedavno upozorio birače da bi opredeljivanje za krajnje desničarsku ili krajnje levičarsku stranku dovelo Francusku u opasnost od političkog konflikta, pa čak i građanskog rata.

Francuski premijer Gabrijel Atal obećao je da će vladajuća centristička alijansa Zajedno, ako pobedi, smanjiti cenu struju za 15 odsto od sledeće zime, povećati penzije u skladu sa inflacijom, kao i da neće povećavati poreze.

Žordan Bardela, koji predvodi Nacionalno okupljanje, na televizijskog debati sa Atalom je pak rekao da će kao premijer ukinuti besplatnu zdravstvenu negu za strance i pooštriti regulativu za dobijanje francuskog državljanstva.

Briselski portal Politiko ocenjuje da su ovo izbori sa potencijalno najvećim posledicama u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.