Bajden protiv Trampa uoči prve predsedničke debate – jesu li godine samo broj

Predsednik SAD Džozef Bajden i njegov prethodnik Donald Tramp suočiće se danas na prvoj od dve predsedničke debate, u Atlanti. Prema anketama, oni imaju gotovo podjednaku podršku birača. Tramp i Bajden raspravljaće o ekonomiji i ratovima, ali i imigraciji i budućnosti demokratije. Kao dva najstarija predsednička kandidata u istoriji Amerike, godine će zasigurno biti izborno pitanje.

Glasači u SAD tokom 90 minuta na Si-En-Enu (sreda, 21.00 po lokalnom, četvrtak, 3.00 po centralnoevropskom vremenu) moći će da vide u kakvoj su mentalnoj, ali i fizičkoj snazi 81-godišnji kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden i njegov 78-godišnji rival iz Republikanske stranke Donald Tramp, s obzirom na to da su zbog godina zabrinuti za obojicu, prenosi Bi-Bi-Si.

Predsedničke debate su obično bile važnije za otkrivanje karaktera i sposobnosti kandidata, podseća Si-En-En.

Džim Mesina, koji je 2012. godine vodio predsedničku kampanju Baraka Obame, međutim, smatra da nije reč o takmičenju u godinama, već u politici. "Debata koja će biti održana u četvrtak uveče poslužiće da započnemo razgovor o razlikama među njima", ističe Mesina.

Anketa Njujork tajmsa i Koledža Sijena iz marta pokazala je da 73 odsto birača smatra da je Bajden "previše star" da bi mogao da obavlja funkciju predsednika, dok je oko 42 odsto ljudi reklo isto za Trampa.

Glasine, lapsusi i argumenti

Donald Tramp je uoči debate sugerisao da bi njegov protivnik mogao da nadmaši očekivanja. "Ne želim da ga potcenjujem", poručuje Tramp.

Tramp, međutim, već mesecima širi glasine da će njegov rival uzimati lekove za poboljšanje pamćenja, što je odbačeno iz Bajdenovog štaba. Trampovim navodima pomogao je niz Bajdenovih lapsusa tokom javnih nastupa.

Iako je lekar iz Bele kuće Bajdena proglasio sposobnim za obavljanje predsedničke dužnosti, zabrinutost oko njegovih godina postoji sve vreme, posebno zbog slabijeg glasa, povremenih propusta u pamćenju i "ukočenog hoda".

Sa druge strane, Bajdenu možda ide u prilog i to što je Tramp, prvi put u istoriji SAD, kao bivši predsednik krivično osuđen.

Ipak, i uz prezime Bajden vezuje se jedna osuđujuća presuda. Hanteru Bajdenu, sinu američkog predsednika, preti kazna zatvora do 25 godina zbog posedovanje oružja dok je koristio narkotike.

Mnogi glasači nisu ubeđeni da je Tramp posvećen vladavini prava, niti da ima moralni kompas koji se od njega, kao predsednika, očekuje, prenosi Si-En-En.

Takođe, i Tramp se suočio sa sumnjama da li je zbog godina sposoban da obavlja najvažniju funkciju u zemlji.

Na predizbornom mitingu u januaru, izgledalo je kao da se zbunio i pomešao republikansku rivalku Niki Hejli sa bivšom predsednicom Predstavničkog doma Američkog kongresa Nensi Pelosi.

Ekonomija ili očuvanje demokratije

Prema anketi Rojtersa i istraživačke agencije Ipsos, glasači u SAD smatraju da je Tramp, kad je reč o ekonomiji, bolji predsednički kandidat, a za Bajdena da je bolji kad je u pitanju očuvanje demokratije.

Anketa je pokazala da su dva ključna problema za glasače u SAD – stanje demokratije i ekonomski problemi, pri čemu je 47 odsto anketiranih smatralo da je Tramp bolji izbor za taj problem, dok je njih 37 odsto reklo da je bolji Bajden.

Kad je reč o pitanju imigracija, 44 odsto anketiranih smatra da je Tramp bolji izbor, dok njih 31 odsto smatra da je bolji Bajden.

Tramp je viđen i kao bolji kandidat po pitanju spoljnih sukoba i terorizma sa 40 odsto prema 35, ali je Bajden bolji kad je reč o reagovanju na ekstremizam i pretnje po demokratiju, sa 39 odsto prema 33, što je prema ispitanicima drugi najveći problem u SAD.

Bajden, takođe, vodi kad je reč o zdravstvenoj zaštiti sa 40 prema 29 odsto.

U prethodnim anketama Rojtersa i Ipsosa, Bajden i Tramp su bili u najvećoj meri izjednačeni, ali je u pojedinim saveznim državama uočen porast popularnosti Trampa.

Nova pravila

Prva debata, takođe, biće održana uz nova pravila, koja su prihvatila obojica predsedničkih kandidata.

Prenos, koji će trajati sat i po, imaće dve pauze za reklame, što nije bila praksa u poslednje tri decenije, a prvi put od 1976. godine u studiju neće biti publike.

Oba kandidata pristala su da im se mikrofoni ugase kada nije njihov red da govore, čime se umanjuje mogućnost upadanja u reč, ali i da nemaju uvodna izlaganja.

Imaće dva minuta da odgovore na pitanje, sa replikama od jednog minuta i odgovorima na replike. Moderatori će, takođe, imati diskreciono pravo da odobre dodatni minut.

Na kraju debate, kandidati će imati dva minuta za završne argumente.

Milioni ljudi će u četvrtak uveče budno pratiti debatu, koju će voditi voditelji Si-En-Ena Džejk Taper i Dejna Beš, ne samo da bi čuli programe, ideje i argumente kandidata, već i da bi procenili njihovu izdržljivost i sposobnost da uđu u Belu kuću.