Rat između SAD i Kine moguć u narednih 20 godina

U Singapuru je 15. maja izvršena istorijska smena na kormilu države, jer se posle čak 20 godina provedenih na funkciji premijera sedamdesetdvogodišnji matematičar i artiljerac Li Hsien Lung povukao s tog položaja i upravljanje sićušnom ali ekonomski moćnom državom prepustio svom dugogodišnjem saradniku ekonomisti Lorensu Vongu.

Li, koji je na dužnost premijera stupio 2004. godine, neposredno pre povlačenja dao je domaćoj televiziji Kanal nova Azija (CNA) jednosatni intervju u kojem se osvrnuo na svoj rad i na političku i ekonomsku situaciju u Singapuru i, šire, regionu jugoistočne Azije.

Upitan da prokomentariše kako su se u protekle dve decenije promenile političke i ekonomske prilike koje okružuju grad državu, Li je istakao da se u vreme kada je stupao na mesto premijera u svetu govorilo o ukidanju carina, bližem ekonomskom povezivanju, slobodnom tržištu i globalizaciji, što je Singapuru, kao važnom finansijskom i saobraćajnom centru koji tradicionalno povezuje poslovne ljude i interese Istoka i Zapada, odgovaralo.

"Sada se, međutim, priča o fer trgovini, što je isto kao da ste rekli da više ne želite (potpunu) slobodu, o otpornosti na potrese kao što su kovid ili neprijateljstva, o nacionalnoj bezbednosti i vraćanju fabrika kući, što zvuči protekcionistički. Govore o tome da će poslovati samo sa prijateljima, pa se postavlja pitanje ko ti je prijatelj. Reč je, dakle, o vrlo problematičnoj spoljnoj sredini..."   

Odnosi sa dve velike sile

Li je sumirao i odnose svoje države sa dve velike sile Kinom i SAD. 

Pomenuvši krupna ulaganja Singapura u industrijske zone u kineskim gradovima Sudžou i Tjenđin, bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini, učešće Singapura u kineskom investicionom programu "Pojas i put", te činjenicu da je uložio svoj kapital u Azijsku banku za investicije u infrastrukturu (AIIB), koja je osnovana na inicijativu Pekinga, Li je ocenio da, uopšteno govoreći, njegova država sa Kinom ima tople odnose. 

On je, međutim, i naglasio da u Pekingu znaju da, mada su tri četvrtine stanovnika Singapura etnički Kinezi, da su Singapurci drugačiji od ljudi u matici i da zajedničko poreklo ne znači da Kina i Singapur imaju istu istoriju. Otud, njihovi međusobni odnosi moraju biti zasnovani na nacionalnim interesima, a ne na kulturološkom afinitetu.  

Ovome treba dodati i da je Kina najveći trgovinski partner šestomilionskog Singapura: u 2023. godini njihova razmena je iznosila 116 milijardi američkih dolara.

Ilustracije radi, grad država Singapur je u 2022. godini izvezao roba i usluga u vrednosti od čak 515 milijardi, a u 2023. 475 milijardi američkih dolara. 

Kada su u pitanju odnosi sa Vašingtonom, Li je rekao da su SAD za Singapur važan investitor i posebno istakao bezbednosne odnose dve zemlje, odnosno, činjenicu da američki ratni brodovi i letelice, poput dronova, često posećuju Singapur, kao i da se u svakom trenutku preko hiljadu singapurskih vojnih pilota, oružara i mehaničara nalazi u SAD, gde se obučavaju na aparatima "F-15" i "F-16".

On je i podsetio da je za njegovog mandata Vašington zatražio od Singapura da na svojoj teritoriji upriliči istorijski sastanak između američkog predsednika Donalda Trampa i severnokorejskog lidera Kim Džong Una, te ocenio da njegova zemlja ima dobre odnose i sa SAD. 

Između čekića i nakovnja

Međutim, po Liju, Singapur, koji puno novca zarađuje zahvaljujući bankarskim uslugama, rafinerijama nafte i luci koja ima strateški važan geografski položaj, će se suočiti sa velikim izazovima u budućnosti, jer trvenje između SAD i Kine sve više ugrožava njegov položaj kopče ili mosta koji ekonomski i saobraćajno spaja razne države i poslovne interese.

Govoreći o promenama u okruženju i izazovima koji očekuju njegovog naslednika, dugogodišnji premijer Singapura Li, inače, po profesiji vojnik, koji je dostigao čin brigadnog generala, je izjavio da oružani sukob između Kine i SAD više nije nemoguć.

"Rat u Vijetnamu se završio 1975, a u Kambodži 1990. godine, pre 30 godina. Od tada, pa čak i u to vreme, većina ljudi u regionu (jugoistočne Azije) je mogla da živi normalno - imali ste mir, trgovinu, investicije i prosperitet. Međutim, ako se sada upitamo da li možemo biti sigurni da ćemo imati tako stabilan, bezbedan region bez sukoba u narednih 20 ili 30 godina, znajući da postoje tenzije između velikih sila i da njihov rivalitet vodi ekonomskoj i tehnološkoj bifurkaciji, ako se, dakle, upitamo da li smo sigurni da neće biti rata u narednih 20 godina, odgovor je da ne možemo biti apsolutno sigurni."

Sedamdesetdvogodišnji general, sin oca singapurske nacije Li Kvan Jua, dodao je da smatra da do rata verovatno neće doći, ali da bi stvari mogle da pođu po zlu: 

"Mogao bi da se desi neki incident, koji bi potom eskalirao, neka greška. Jedna strana bi mogla da učini nešto, druga da se oseti da mora da reaguje, a ona prva opet da mora da uzvrati na tu reakciju i tako bi mogli da se nađemo u novoj, opasnoj situaciji. Unutar vremenskog okvira od 20 godina, tako nešto je sasvim moguće." 

I, zaista, za Singapur bi eventualni oružani sukob dve sile oko Tajvana bio poguban jer bi prekinuo pomorski saobraćaj iz Kine, Japana i Republike Koreje i desetkovao njegov izvoz u Hongkong i druge delove Kine. On bi, naravno, i presekao njegov uvoz sa Tajvana, od kojeg kupuje dosta hrane i s kojim ima godišnju ekonomsku razmenu od 20 do 28 milijardi američkih dolara. 

Za grad državu na ivici izuzetno prometnog moreuza Malaka veliki problem bi predstavljali i oružani incidenti u Južnom kineskom moru, koje je takođe predmet vojnog sučeljavanja dve velike sile.   

Zato će Lijev naslednik pedesetjednogodišnji ekonomista Lorens Vong, za kojeg se očekuje da poput svoja tri prethodnika ostvari mandat koji se meri decenijama a ne godinama, nesumnjivo imati težak zadatak u nastojanju da održi politiku laviranja između Vašingtona i Pekinga. On će se možda suočiti i sa nesvakidašnjim, košmarnim izazovom da svoju malu državu spasi od ekonomskog kolapsa, pa i uvlačenja u eventualni rat dve velike sile. 

U upravljanju državom izvesno vreme će imati pomoć svog iskusnog i uticajnog prethodnika Lija, jer je ovaj po povlačenju s položaja premijera odmah imenovan za "starijeg ministra", što je visoka savetodavna funkcija.