Zvaničan kraj Niki Hejli u kampanji osuđenoj na propast – Tramp bez konkurencije u stranci

Bivša guvernerka Južne Karoline Niki Hejli zvanično je odustala od svoje kampanje za predsedničku nominaciju Republikanske stranke.

Niki Hejli, jedini rival Donalda Trampa za nominaciju unutar Republikanske stranke, objavila je da se zvanično povlači iz kampanje.

"Ova odluka je zasnovana na ljubavi prema našoj zemlji", objasnila je Hejli, kratko spomenuvši i svog republikanskog protivkandidata.

"Na Trampu je da zaradi glasove onih u Republikanskoj stranci, ali i onih građana koji nisu u njoj. Nadam se da će to i učiniti. U najboljem slučaju, politika je kada ubedite ljude da je vaša stvar ispravna, a ne kada ih odvraćate od toga. Ipak, našoj konzervativnoj politici je potrebno više ljudi", zaključila je Hejli.

Oluku je saopštila u Čarlstonu, u rodnoj Južnoj Karolini, državi u kojoj je nedavno izgubila unutarstranačke izbore.

Super utorak u znaku Donalda Trampa

Odluka o prekidu kampanje dolazi nakon što je bivši predsednik SAD Donald Tramp pobedio na unutastranačkim izborima u 14 od 15 američkih saveznih država. Hejli je osvojila samo 43 republikanska delegata, dok je Tramp osvojio 764.

"Niki Hejli danas neće objaviti da podržava bivšeg predsednika Donalda Trampa već će ga pozvati da zasluži podršku glasača koji su je podržali tokom kampanje", najavili su za Si-En-En izvori upoznati sa njenim planovima, neposredno nakon objavljivanja ishoda izbora.

Tako su ukazali da joj taj plan ostavlja prostor da podrži Trampa uoči predsedničkih izbora u novembru.

Bajden i Tramp nastavljaju svoj marš ka revanšu izbora iz 2020.

Stranački predizbori održali su se u najvećem broju američkih država u utorak 5. marta, zbog čega se ovo glasanje naziva super utorak.

Tokom super utorka, ni Tramp ni Bajden nisu uspeli da osiguraju nominacije svojih stranaka, ali tih 15 država i Američka Samoa kandidatima osiguravaju više od jedne trećine delegata.

Glasovi super utorka omogućiće Bajdenu i Trampu da ubrzo dobiju većinu delegata, osvoje stranačke nominacije i ponovo se susretnu na predsedničkim izborima zakazanim za novembar.

Tramp: Ovo je velika i veličanstvena noć

Nakon objavljivanja preliminarnih rezultata Donald Tramp je u obraćanju okupljenima u letovalištu Mar-a-Lago rekao da je "ovo veličanstvena noć".

"Ne zovu ga super-utorak bez razloga. Ovo je velika i veličanstvena noć", rekao je bivši američki predsednik komentarišući rezultate.

Tramp je osudio Bajdenovu ekonomsku i spoljnu politiku, a posebno odnos prema imigraciji.

"Učinićemo Ameriku ponovo velikom, većom nego ikada ranije", poručio je Tramp.

Bajden: Borimo se protiv Trampovog ekstremnog plana da nas vrati unazad

Predsednik SAD Džozef Bajden saopštio je da su milioni Amerikanaca "jasno čuli svoj glas" i sugerisao je da glasovi u njegovu korist pokazuju da biračko telo želi "da se bori protiv ekstremnog plana Donalda Trampa da nas vrati unazad".

Tramp je "usredsređen na sopstvenu osvetu i odmazdu", navodi Bajden, i želi da "ukine osnovne slobode poput mogućnosti da žene same donose odluke o zdravstvenoj zaštiti".

Izbori zakazani za 5. novembar 60. predsednički izbori po redu

Predsednički izbori u SAD biće održani 5. novembra 2024. godine, a građani SAD odlučivaće ko će od 2025. do 2029. godine obavljati funkciju predsednika i i potpredsednika.

Izborni dan odvija se, prema tradiciji, prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru, odnosno, 5. novembra kada je reč o ovoj godini, kada građani izlaze na izbore, ali tada, glasaju za delegate u svojim saveznim državama, koji će predstavljati konkretnu državu na Elektorskom koledžu, gde se zapravo bira predsednik SAD.

Ukupno 538 elektora, prema tradiciji, prvog ponedeljka nakon druge srede u decembru, okuplja se u okviru Elektorskog koledža kada daju svoje glasove za predsednika i potpredsenika, kojima je potrebno 270 glasova elektora za pobedu.

Nakon toga, na zajedničkoj sednici Senata i Predstavničkog doma SAD 6. januara, potpredsednik SAD, odnosno predsednik Senata otvara sertifikate po azbučnom redu država iz kojih dolaze, daje ih "kazivačima", odnosno dvojici iz Predstavničkog doma i dvojici iz Senata, koji prebrajaju glasove, a u slučaju da ni jedan kandidat ne osvoji potrebnu većinu, Predstavnički dom bira predsednika, a Senat potpredsednika.

Inauguracija, odnosno dan kada predsednik i potpredsednik polažu zakletvu i zvanično počinju sa vršenjem dužnosti, održava se 20. januara.

To će biti 60. predsednički izbori po redosledu, a održavaće se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma, i 33 mesta, odnosno oko trećine Senata.