Protesti poljoprivrednika – izborna godina za Evropski parlament i zakoni EU koje sektor ne može da prati

Stanislav Sretenović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da mu se čini kad prati vesti koje stižu svakodnevno iz sveta, da se nalazimo kao u nekoj laboratoriji.

„Pred nama se svakog dana dešavaju neke nove stvari koje treba staviti u jedan kontekst. Kada posmatramo poslednji period, možemo da kažemo da postoji nekoliko neuralgičnih tačaka u Evropi i u svetu koje nas zabrinjavaju. Ja ipak mislim da su Evropa i svet, naučili kako da se upravlja krizama, kako da se izađe iz ovako napetih i teških i tragičnih situacija. Mislim tu prvenstveno na rat u Ukrajini i rat na Bliskom istoku“, kaže Sretenović.

Ljudi, ipak, žele mir

Odgovarajući na pitanje da li postoji neka analiza ili predviđanje kada bi tome mogao da dođe kraj, Sretenović kaže da se nada da će što pre biti doneta odluka da se uspostavi mir, jer mir zavisi od ljudi.

„Dakle, ljudi ipak žele mir. Stanje mira je usklađeno sa ljudskom prirodom mnogo više nego stanje rata. Zato ova dva sukoba toliko zabrinjavaju. Naravno, zavisiće od ljudi koji imaju političku moć. Kada će do toga doći, ne možemo da predvidimo. Ljudske žrtve su svakodnevne. Imamo podatke da se radi o oko pola miliona ljudi, ako ne i više stradalih u ukrajinskom sukobu. Oko 27.000 ljudi je stradalo na Bliskom istoku. To su strašni brojevi“, napominje Sretenović.

Protesti poljoprivrednika u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji

U ovom trenutku u nekoliko evropskih zemalja protestuju poljoprivrednici. „Tu prvenstveno mislim na nemačke proteste, zatim na francuske, ali i na belgijske od juče. I u Holandiji se sprema, bilo je nekih manifestacija i u Rumuniji i u Poljskoj. Španski poljoprivrednici najavljuju neke proteste“, kaže Sretenović.

Reč je o opštem nezadovoljstvu jednog sektora koji je veoma važan i za Francusku i za Nemačku – za dve ključne ekonomije Evropske unije, ali i za Evropsku uniju kao celinu.

Šta je izazvalo proteste

Odgovarajući na pitanje zašto je došlo do protesta, prvenstveno u Francuskoj, ali i u Evropi, Sretenović ukazuje da u ovom trenutku mnogi smatraju da treba da izvrše pritisak na svoje vlade, zato što se ovoga leta spremaju izbori za Evropski parlament.

Napominje da je garnitura evropskih političara odlazeća, pa u ovom trenutku mnogi žele da izvuku neku korist od te odlazeće garniture.

S druge strane, Evropska unija je usvojila vrlo oštro zakonodavstvo koje po stavovima poljoprivrednika nije u skladu sa liberalnom politikom, tržišnom politikom za koju se EU zalaže.

Francuske subvencije, pesticidi i komplikovana procedura

Sretenović kaže da je veoma komplikovana birokratska procedura za dobijanje subvencija za poljoprivrednike.

Poljoprivrednici u Francuskoj kažu da nemaju vremena da se bave tako teškim procedurama, da to utiče na njihov rad i da pritom nisu ni sigurni da će dobiti te subvencije.

„Zeleni dogovor“ je loše prihvaćen, jer kažu da mali poljoprivrednici nemaju finansijske snage da ulažu u nova goriva i smatraju da je taj zahtev ideološki nametnut i da nije praktičan.

„Problem je i zabrana upotrebe pesticida. Ideja je da se proizvodi zdrava hrana. Međutim, ta zdrava hrana je veoma skupa. Poljoprivrednici moraju da ulažu da bi ostvarili tu zdravu hranu i nadoknadili zabranu upotrebe pesticida“, objašnjava Sretenović.

Ključna stvar – nelojalna konkurencija

Prema njegovim rečima, ključna stvar je nelojalna konkurencija koja proizlazi iz jednog trgovinskog ugovora o slobodnoj trgovini između EU i zemalja Južne Amerike, okupljenih u grupi Merkosur (Brazil, Argentina, Urugvaj i Paragvaj).

Taj ugovor po mišljenju evropskih poljoprivrednika, najviše francuskih, stvara nelojalnu konkurenciju zato što omogućava ulazak velike količine proizvoda iz Južne Amerike, jeftinih i manje kvalitetnih, a u isto vreme od evropskih poljoprivrednika traži se kvalitetan i skup proizvod.

„Tako da su to neke nelogičnosti koje su poljoprivrednici primetili i koje ih opterećuju“, naglasio je Sretenović.

Traži se mnogo od jednog sektora koji je u poslednjih 40 godina u opadanju

Stanislav Sretenović napominje da je problem u globalizaciji, u pokušaju da EU bude konkurentna, tržišno prisutna na celom svetu. Evropska ekonomija predstavlja oko 40 odsto celokupne svetske ekonomije.

„EU zbog tog svog položaja u ekonomskom smislu želi da zadrži taj svoj položaj i onda nalazi neka rešenja koja njeni poljoprivrednici ne mogu da prate. Ta rešenja su nekada suviše dinamična, traži se mnogo od jednog sektora koji je u poslednjih 40 godina stalno u opadanju“, dodaje Sretenović.

Poljoprivredni sektor ne može da prati zakonodavnu dinamiku koju nameće EU

U Francuskoj je pre 40 godina bilo oko milion i po zaposlenih u sektoru poljoprivrede, što je predstavljalo oko 7 odsto svih zaposlenih u Francuskoj.

„Danas je ta situacija znatno drugačija. Ima 400.000 zaposlenih u sektoru poljoprivrede, što predstavlja 1,5 odsto zaposlenih. Ceo jedan sektor opada, ceo jedan sektor stari. U tom sektoru rade dve trećine muškaraca, trećina žena. Više od 50 odsto muškaraca koji rade u tom sektoru ima preko 50 godina. Mladi ne žele da se bave tim poslom. To su sve strukturalni problemi koji čine da poljoprivredni sektor ne može da prati zakonodavnu dinamiku koju nameće Evropska unija“, objasnio je Sretenović.

Sada se radi na tome da se pronađe balans između mogućnosti poljoprivrednika i potrebe evropskog zakonodavstva.

Blokade francuskih gradova osećaju se u svakodnevnom životu

Nezadovoljni poljoprivrednici opkolili su francusku prestonicu. U opsadu je krenulo oko 600 traktora koji su juče počeli da se približavaju Parizu.

„Blokade francuskih gradova od strane poljoprivrednika se osećaju u svakodnevnom životu. Čuo sam da su neki ljudi propustili letove i da mnogi ljudi zbog blokade auto-puteva moraju sporednim putevima, što usporava komunikaciju. Mnogi ljudi su izgubili i vozove i autobuse“, naveo je primere.

S druge strane, treba reći da trenutno u Francuskoj protestuje oko 10.000 poljoprivrednika, što i nije tako veliki postotak u odnosu na 400.000 zaposlenih u tom sektoru, naveo je Sretenović.

Tri glavna sindikata, različiti interesi

Prema njegovim rečima, ti ljudi su organizovani u sindikatima, aktuelna su tri glavna sindikata. Jedan je vezan za centrističku politiku, drugi više za ekstremnu desnicu, treći više za ekstremnu levicu.

„Dakle, tu su takođe različiti interesi i može da dođe, ukoliko se usvoje neka rešenja, do razilaženja ta tri sindikata“, kaže Sretenović.

„Treći, veoma važan faktor je da francuska vlada pokazuje u ovom trenutku određeno razumevanje prema poljoprivrednicima i nova vlada gospodina Gabrijela Atala, već je najavila da će usvojiti neke mere u prilog poljoprivrednika, da će smanjiti cenu dizela ili da će podržati poljoprivrede sa nekim subvencijama poljoprivrednike“, istakao je Sretenović.