Birali su između ručnog prtljaga i života – kako su spaseni putnici iz zapaljenog aviona u Japanu

Na aerodromu "Haneda" u Tokiju, vatrogasce su juče smenili inspektori sekretarijata za saobraćaj i policijaci. Započeli su odvojene istrage, nakon što su se putnički avion i avion japanske obalske straže sudarili na pisti i zapalili. Poginuli su svi u manjem avionu, dok su svi, 367 putnika i 12 članova posade putničkog aviona, napustili kabinu za samo minut i po.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Petar Mirosavljević rekao je u Jutarnjem programu da ključna preliminarna informacija koju ima jeste da avion obalske straže nije sačekao odobrenje da izađe na centralnu pistu i da nakon toga obavi poletanje.

"Oni su bez te dozvole izašli na poletno-sletnu stazu, dok je avion Japan erlajnsa, Erbas 350 imao dozvolu za sletanje", kaže Mirosavljević.

Međutim, kaže i da je postojalo nerazumevanje i nesnalaženje u situaciji, i nesagledavanje kompletne situacije u kojoj se nalaze oba aviona.

"Mislim da će istraga pokazati, koliko ja znam, već je pokrenuta istraga japanskih vazduhoplovnih vlasti u kojoj učestvuju i Erbas kao proizvođač aviona, njihovi predstavnici i predstavnici proizvođača motora Rols Rojs iz Engleske", dodaje Mirosavljević.

Spaseni za 90 sekundi, šta je bilo ključno za evakuaciju

Svih 379 putnika i članova posade u putničkom avionu je evakuisano za samo 90 sekundi.

Najpre, ističe, to je prosto dokaz da je ta letelica zaista prošla sertifikaciju.

"Međutim, tu je trebalo naglasiti vrlo važnu stvar, da niko nije nosio ručni prtljag i da je, ustvari, komandovanje iz pilotskih kabina kapetana, tačnije, kapetana kao vodećeg pilota ili pilota koji komanduje situacijom, bilo dominantno", objašnjava Mirosavljević.

Profesor ističe strpljenje kabinskog osoblja i putnika, koji nisu posegli za ručnim prtljagom nisu ugrožavali evakuaciju.

"Svi su vrlo strpljivo, čak i članovi kabinskog osoblja, i putnici, sedeli na svojim sedištima i niko nije paničio, niko nije skakao, urlao, i na bilo koji način ugrožavao proces evakuacije, nego su vrlo svi strpljivo čekali da se daju naredbe kabinskog osoblja i da se izvrši evakuacija. Znači, ljudi su birali između svog ručnog prtljaga i života. Ovog puta su izabrali život. Bilo je slučajeva gde se to nije desilo", napominje profesor.

Objašnjava i da je period od dva minuta važan zato što struktura aviona, koja je vrlo laka, elastična i ima aerodinamičke karakteristike, toliko dugo može da izdrži otpornost na požar.

"Posle ta dva minuta, temperature u putničkoj kabini postaju nepodnošljive. Tačnije, počinju se dešavati procesi koji nisu normalni za ljudski život i funkcionalnost čoveka", objašnjava Mirosavljević.