Јапански произвођачи аутомобила одрешиће кесу да би лобирали код Трампа

Највећи јапански произвођачи аутомобила "Тојота", "Нисан" и "Хонда" у наредној години издвојиће више новца за лобирање у САД како би умањили штету коју им може нанети протекционистичка политика новог-старог председника Доналда Трампа, пишу домаћи медији.

Те три компаније током првог Трамповог мандата од 2017. до 2020. године су трошиле 25 посто више новца на лобирање у САД него што су то чиниле за време Обамине владе. 

Конкретно, "Тојота" је, на пример, током Трамповог председниковања просечно трошила око шест и по милиона долара годишње као плату за лобисте у САД, чији је посао био да пробају да за њу издествују разне поштеде и олакшице. У лобирање су се били укључили и релативно мањи јапански произвођачи "Мазда" и "Субару".

Када је пословна политика у питању, јапански произвођачи аутомобила тада су, као део стратегије за стицање наклоности Трампове администрације, проширили асортиман возила који праве у САД тако што су, између осталог, увели и нове електричне моделе.

Проблеми на видику

Економисти и политички коментатори у Земљи излазећег сунца страхују да би политика новог америчког председника усмерена на смањивање дефицита у спољној трговини кроз увођење царина нарочито на робу из источноазијских земаља, ако се јапанска влада и корпорације активно не ангажују на предупређивању негативних последица, могла да доведе до контракције бруто друштвеног производа земље од око један посто.

Јапан би, стрепе они, могао да привуче посебну пажњу јер је његов извоз у САД у 2023. години, у поређењу са 2016. када је Трамп први пут тријумфовао на изборима, порастао за чак 40 посто, на 133 милијарде америчких долара.

Наиме, током предизборне кампање Трамп је најавио да ће у односу на кинеску робу његова влада увести нове царине од чак 60 посто, а да ће против других држава које имају суфицит у размени са САД применити тарифе у износу од 10 до 20 посто.

Јапанску ауто индустрију посебно брине Трампова намера да спречи покушаје да се те мере избегну коришћењем Мексика, који са САД има уговор о слободној трговини, као одскочне даске, јер она у тој средњеамеричкој држави има више фабрика. Примера ради, "Хонда", 80 посто од око 200.000 возила које произведе у Мексику извезе у САД. 

Мада је Трамп на предизборним митинзима неколико пута нагласио да ће увођењем драконских тарифа онемогућити покушај кинеских и других страних предузећа да своје производе представе као мексичке и тако искористе Споразум о слободној трговини у Северној Америци (НАФТА), руководство "Тојоте" ових дана је саопштило да неће одустати од нове инвестиције вредне близу милијарду и по долара у проширење својих постројења у државама Баха Калифорнија и Гванахуато (наравно, сва возила која сиђу са производних линија тих фабрика не иду у САД, веће се продају и у Мексику и другим државама средње и јужне Америке). 

Још један проблем представља и то што, мада имају и више фабрика у самим САД, јапански произвођачи аутомобила и за њихове потребе увозе велики део делова из своје земље, тако да и оне не би биле поштеђене од раста трошкова уколико Трампова влада уведе нове царине.

Полуформално лобирање као лек

Када је Трамп приликом ступања на дужност 2017. године од Јапана затражио да вишеструко увећа своје издвајање за плаћање трошкова америчких трупа на својој територији, тадашњи јапански премијер Шинзо Абе брзо је формулисао пакет инвестиција у америчку привреду у износу од око 15 милијарди долара и запутио се на Флориду у Трампов дом у Мар-а-Лагу, те тамо, кроз партије голфа успео да убеди америчког председника да одустане од својих максималистичких захтева и задовољи се поклоном који му је донео.

Када се то има на уму, лобирање, и владе у Токију и појединачних предузећа, могло би да буде од пресудне важности у ограничавању штете коју би јапанској ауто индустрији и привреди уопште могао да нанесе Трампов протекционизам.