Četvrtkom u 9: Izrael i Hamas – rat i primirje

Govoreći o tome zašto je Izrael baš sada pristao na primirje, novinarka Ljiljana Smajlović kaže da je do toga došlo zbog pritiska američkog predsednika Džozefa Bajdena.

“Mislim da su dužni Bajdenu koji, uprkos velikoj šteti po svoj politički rejting, pruža podršku i sponzorstvo. Ovo je ustupak Bajdenu, poklon za veliki američki praznik Dan zahvalnosti. Danas ga svi slave u Americi. Mislim da je čak to zatezanje da počne sutra dovelo do nekog razočaranja u Vašingtonu. U svakom slučaju, ovde su učinili Bajdenu”, ističe Smajlovićeva.

Sa druge strane, dodaje, Bajden je preko svojih ljudi u medijima preneo da je ovo dokaz da je njegova strategija o saradnji sa Izraelom dobra.

“Ta politika je doživela velike kritike u Americi”, kaže Smajlovićeva.

Radičević: Netanjahu poslušao domaću i međunarodnu javnost

Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević smatra da je Netanjahu poslušao i domaću, ali i međunarodnu javnost.

“To je verovatno kombinacija, jer domaća javnost je nezadovoljna, između ostalog, i načinom na koji je Netanjahu vodi ovu operaciju. Izraelske tajne službe nisu bile baš toliko iznenađene, već je politički vrh na neki način imao informaciju o tome da bi napad 7. oktobra mogao da se desi. Ali, s druge strane, imamo američku predizbornu kampanju u kojoj levo orijentisani birači, koji na neki način podržavaju Palestince, njima su naklonjeniji, mogu da uskrate podršku Bajdenu na narednim izborima, baš zbog toga što je on tako servilan prema Izraelu”, objašnjava Radičević.

Pantelić: Veliku ulogu odigrao Bajden, ali i Kataru pripadaju zasluge 

Na pitanje da li je Amerika u ovom primirju bila dominantnija od posrednika Katara, spoljnopolitički komentator i novinar Nedeljnika Željko Pantelić kaže da su svi doprineli da do primirja dođe, ali da je veliku ulogu odigrao američki predsednik.

“On je 13 puta zvao telefonom Netanjahua, a čuo se tri ili četiri puta sa Al Tanijem, emirom Katarskim, čuo se sa El Sisijem u Egiptu takođe nekoliko puta, tako da je on zaista uložio veliki svoj politički kapital da dođe do ovog primirja”, kaže Pantelić.

Ipak, poručuje, ne treba da zaboravimo da su u Tel Avivu i drugim izraelskim gradovima bile velike demonstracije koje su izvršile pritisak na Netanjahua i njegovu vladu da uradi nešto za povratak kidnapovanih ljudi, dece i žena.

“Tako da je on morao zbog unutrašnjeg pritiska da napravi potez, a takođe je Katar imao veliku ulogu u celoj ovoj priči, jer ne zaboravimo da je Katar taj koji pregovara, da je jedini koji ima direktan kontakt sa Hamasom i El Tanijem koji igra, možemo da kažemo, boks u mnogo težoj kategoriji”, navodi Pantelić.

Ukazuje da Kataru pripadaju velike zasluge u ovoj celoj priči.

“Katar je neka nova vrsta Kazablanke našeg doba, jer ne zaboravimo da je u Dohi najveća američka baza u regionu, najveća turska baza u regionu, da se tu nalaze glavešine Hamasa, da je Katar jedan od najvećih prijatelja Francuske, a pokazalo se da znaju i kako da korumpiraju evropske političare u Evropskom parlamentu”, dodao je Pantelić.

"Izrael nikada nije napao druge, uvek je bio napadnut"

Naglasio je da “Izrael nikada nije napao druge, uvek je bio napadnut”.

“Tako je bilo i ovoga puta, 7. oktobra je napadnut Izrael. Ne zaboravimo da je ubijeno u jednom danu 1.400 ljudi. Od tih 1.400 ljudi, 1.200 su bili Jevreji, ali drugih 200 su bili iz 30 različitih nacija. I tu je velika sramota Ujedinjenih nacija koje su još jednom pokazale da su jedna beskorisna i zaista organizacija koja bi trebala da se ukine što pre, koja nije uspela da osudi taj teroristički čin u kojem je ubijeno ljude koji su pripadali 35 različitih nacija, koji su bili žrtve, odnosno njihovi ljudi su bili žrtve u tom pokolju koji je izazvala teroristička organizacija Hamas”, ističe Pantelić.

Ukazao je da Izrael mora da vodi računa o tome kako reaguje svetska javnost i da se on tu nalazi u veoma nezgodnoj situaciji.

“Zato što Katar je takođe i glavni finansijer Hamasa svih ovih prethodnih godina, zajedno s Evropskom unijom, on je najveći donator. Takođe Katar ima i medije koji su najaktivniji, možemo da kažemo, u antiizraelskoj propagandi i propalestinskoj propagandi, gde upravo oni daju ono što je sam lider Hamasa rekao da njima je potrebna krv palestinske dece, palestinskih žena, da bi probudili ratnički duh. Dakle, radi se o jednom propagandnom ratu koji se vodi vrlo uspešno protiv Izraela. Izrael ima velike probleme sa tim”, rekao je Pantelić.

Pomenuo je primer bombardovanja bolnice.

“Na kraju kada se ispostavilo da je to bila Hamasova raketa, svi su zaćutali. Sada kada vidimo da je u bolnici, koja je osvojena pre četiri dana, nađeno oružje, nađeni su tuneli, pokazani su snimci kako je čitava bolnica bila ustvari ljudski štit i neka vrsta kolaterala Hamasovih jedinica, postaje jasno da se radi o jednoj veoma, veoma ozbiljnoj borbi protiv Izraela i ne treba da zaboravimo da Hamas iza sebe ima veoma moćne države, poput Irana”, poručuje Pantelić.

Smajlović: Toliko puta se Netanjahu hvalio da finansira i pomaže Hamas

Ljiljana Smajlović kaže da je pitanje bolnice Al Šifa vrlo važno u ovom ratu u propagandnom smislu.

“Kada su počele da dolaze te užasne slike stradanja civila i šta se dešava u bolnici, onda je Izrael rekao da ispod Al Šifa bolnice Hamas ima svoj na pet nivoa maltene Pentagon. U međuvremenu, kada su Izraelci ušli u Al Šifa bolnicu, ne samo što nisu pokazali da je tu Hamas imao neki svoj komandni centar, nego smo onda saznali, sasvim slučajno u intervjuu Jehuda Baraka, on je rekao, znate, morate da razumete, mi smo gradili tunele ispod Al Šifa bolnice", dodaje Smajlovićeva.

Poručuje i da je Izrael finansirao Hamas. “Toliko puta se Netanjahu hvalio da on finansira i pomaže Hamas, jer da bismo sprečili drugu državu, znači rešenje o dve države, da bismo sprečili da ikada Palestinci dobiju državu, najvažnije je da podelimo Gazu i obalu i tamo je palestinska vlast, a ovde je Hamas oni su nespojivi i time mi odmičemo sve dalje mogućnost rešenja mirnog i rešenja o dve države", navela je.

"Izraelci su 50 godina držali pod okupacijom, oni su izgradili Al Šifa bolnicu, oni su te tunele gradili. Većina bolnica u ovakvim trusnim područjima ima betonsko sklonište. Sigurno je Hamas služio tim hodnicima, sigurno je Hamas dovodio ranjenike tu. Ali vi ne možete da proglasite da je bolnica više nije bolnica, nego da imaš pravo da pobiješ koliko god hoćeš ljudi u bolnici i oko nje je samo zato što postoje tuneli koje je, inače, Izrael tu gradio”, navodi Smajlovićeva.

Samo 32 odsto Amerikanaca podržava način na koji Izrael vodi rat

Ljiljana Smajlović kaže da se establišment u Americi, ali i svi vodeći mediji ponašaju kao da su partneri u ratu na strani Izraela.

Navela je podatke poslednjeg Rojtersovog istraživanja, samo 32 odsto Amerikanaca podržava način na koji Izrael vodi rat, a 68 odsto smatra da treba odmah primirje da počne.

“Znači, javnost u Americi nije na liniji na kojoj je Bela kuća, Stejt department i svi vodeći mediji i televizije”, dodaje Smajlovićeva.

Radičević: Nemačka ima teret Holokausta i pokušava da se iskupi

Radičević kaže da Nemačka ima taj teret Holokausta i odgovornosti za Holokaust.

"U svakom političkom potezu prema Izraelu oni pokušavaju na neki način da pokažu da žele da se iskupe za Holokaust", dodaje Radičević.

Kada je reč istraživanjima šta građani u Nemačkoj misle o stavu nemačke vlade o ratu u Gazi, 39 odsto građana misli da je stav uravnotežen, 32 odsto da su previše nakolnjeni Izraelu, a 7 da su previše na strani Palestine.

Radičević kaže da te nakonosti prema Palestini i nema.

"Od sutra će se u Bundestagu raspravljati o predlogu zakona koji je predložila Hrišćansko-demokratska u kojem se zapravo nameće da ko god prihvati nemačko državljanstvo ili je strani koren, a već je rođen u Nemačkoj, ukoliko bude osuđen za neki antisemitski zločin, da postoji pravo da mu se oduzme to državljanstvo, ukoliko, na primer, ima dvojno državljanstvo. Taj veliki talas borbe protiv antisemitizma, zapravo je doveo do rasta islamofobije u nemačkom stanovništvu, odnosno pre svega u nemačkoj političkoj eliti, da budem precizan", ističe Radičević.

Napominje da su prvih dana kada je počeo rat u Izraelu gušene propalestinske demonstacije u Nemačkoj, da bi na kraju došlo do ogromnih demonstracija.

Smajlovićeva kaže da je razumela da u tom zakonu piše da će biti uslov da dobiješ status u Nemačkoj da dokažeš da ti priznaješ pravo Izraela da postoji.

"I tu ima takođe jedna insinuacija da je antisemitizam nešto što je uvezeno u Nemačku. Mi smo taj problem potpuno rešili, nego ovi grozni migranti koji su došli su ga uneli i sada je to zapravo borba protiv antisemitizma postaje borba protiv migranata", navodi Smajlovićeva.

Radičević dodaje da se to dešava upravo to u trenutku kada bi trebalo da se raspravlja o zakonu o dvojnom državljanstvu.

"Nemačka inače, osim u određenim izuzecima, ne dozvoljava dvojno državljanstvo. Zeleni su krenuli sa reformom želeći da omoguće, budući da je to oko 14 miliona ljudi koji žive u Nemačkoj, a nemaju nemačko državljanstvo, a imaju stalni boravak. U tom segmentu ovo je na volej bačena lopta ne samo Demohrišćanima, a pre svega Alternativi za Nemačku. Ja očekujem samo rast njihove popularnosti, baš zbog širenja straha od migranata, odnosno, od Muslimana", kaže Radičević.

Velika Britanija – 37 odsto građana želi da vlada bude neutralna

Kada je reč o stavu građana Velike Britanije, njih 37 odsto želi da britanska vlada bude neutralna u ovom sukobu, 16 odsto da uopšte ne bude uključena, 13 odsto da podrži Izrael, a 12 odsto da podrži Palestinu.

Ima li ko da na sukob gleda uravnoteženo

Na pitanje ima li neko ko na ovaj sukob gleda uravnoteženo i da li su ispravne tvrdnje da je to Francuska, za koju kažu da je uravnoteženija od ostalih, jer ima najbrojniju i muslimansku i jevrejsku zajednicu u Evropi, Radičević kaže da izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona “nekad malo deluje čak i šizofreno”.

“S jedne strane bezrezervna podrška Izraela, s druge strane intervju koji je shvaćen kao jasna kritika ratnog plana Izraela kada je u pitanju Gaza. Doduše, njegovi savetnici su posle tumačili taj prevod Bi-Bi-Sija malo drugačije, pokušavši zapravo da opravdaju Makrona pred Netanjahuom. Ono što je sasvim izvjesno da mnoge evropske zemlje ne gledaju ne to kroz konflikt izraelsko-palestinski, nego kroz to kako će se to odraziti na njihovom terenu”, poručio je Radičević.

Kao primer je naveo izbore u Holandiji, gde je pobedio desničar Gert Vilders i osvojio duplo više mandata nego na prošlim izborima.

“Njegova politika je veoma antimuslimanski otvoreno nastrojena, on je još pre petnaestak godina palio Kuran i zalagao se za rušenje džamija. Dakle, veoma sporna politika, nešto što bi se vrlo otvoreno i bez mnogo ustručavanja moglo definisati kao islamofobija. Njegov nagli uspon je počeo onda kada su na ulicama Roterdama i Amsterdama krenule propalestinske demonstracije i gde sada odjednom u Evropi bunt muslimanskog stanovništva zbog toga što se dešava u Gazi postaje savršen izgovor i savršena potpora krajnjih desničara u svim zemljama”, navodi Radićević.

"Toga se plaše i Makron i Šolc i uopšte lideri kojima dolaze da li pokrajinski, da li izbori na nacionalnom nivou", zaključuje Radičević.