Liban na iglama, čekajući glas lidera Hezbolaha

"Svet koji dolazi je svet Palestine", ispisano je iznad velikog ekrana na kojem će se, u petak, pojaviti lider Hezbolaha, po prvi put od 7. oktobra, kada su borci Hamasa upali u Izrael i pokrenuli talas nasilja koji je do sada odneo desetak hiljada života i Bliski istok doveo do ivice opšteg sukoba.

Stanovnici Libana, navodi bejrutski Nacional, izbegavaju da spekulišu kakvu će poruku Nasralah uputiti pristalicama, i radije prikupljaju zalihe hrane i vode, strahujući da će Hezbolah i Izrael ponovo odlučiti da sporove reše oružjem.

Poslednji put, za tridesetak dana sukoba stradalo je oko 1.200 Libanaca, mahom civila i 165 izraelskih vojnika, pošto je Hezbolah upao na teritoriju Izraela i oteo dvojicu vojnika. Izraelska avijacija i artiljerija uništili su gotovo svu infrastrukturu južno od prestonice, a šteta koja je od tada tek delimično popravljena procenjena je na oko 2,6 milijardi dolara.

Neposredno pred Nasralahov govor, na razum je pozvao premijer Libana Nadžib Mikati, koji je ministrima, prilično dramatičnim tonom, rekao da je "u toku trka između primirja i haosa".

"Okružuju nas suštinske opasnosti i naša je dužnost da se sastanemo, razgovaramo i zajedno postignemo sveobuhvatno nacionalno rešenje", rekao je libanski premijer.

Hezbolah, projektili umesto reči

Ni Hezbolah, ili "Božja partija", do sada, nije ni na koji način odao detalje Hasralahovog govora, emitujući preko društvenih mreža seriju ratničkih poruka uvijenih u citate iz Kurana.

Umesto reči, sa položaja Hezbolaha na jugu Libana je ka Izraelu ispaljeno nekoliko desetina projektila koji su eksplodirali u 19 izraelskih naselja. Najgore je, prema prvim informacijama, prošao Kirjat Šmona u kojem je oštećeno nekoliko zgrada i uništeno desetak vozila.

Izrael je, odmah uzvratio paljbom po položajima libanske milicije, ali ni sa jedne strane nema informacija o eventualnim žrtvama.

Generalštab izraelske vojske je, za svaki slučaj, avijaciju i artiljeriju na granici prema Libanu stavio u stanje visoke pripravnosti. Nedugo posle početka rata u Pojasu Gaze, Izrael je u ovaj region dovukao trećinu ukupno mobilisanih snaga.

Tenzije je dodatno podgrejao komandant iranske Revolucionarne garde, Ismal Kani koji se u sredu iznenada pojavio u Libanu i sastao sa ključnim liderima Hezbolaha. Prethodno, komandant elitnih iranskih jedinica posetio je Bejrut samo dan posle početka rata u Gazi.

Kani, kao ni lideri Hezbolaha, nije komentarisao susret, ali je šef iranske diplomatije Hosein Amir Abdolahijan rekao da su dve strane razgovarale o "miru i bezbednosti u regionu, kao i rešavanju problema terorizma".

Vlada u Bejrutu spremna za katastrofalan razvoj situacije

Sastanak Kanija i Hezbolahovih komandanata usledio je nedugo pošto su vlasti u Tel Avivu objavile da je jedna od proiranskih milicija, Brigada imama Huseina, iz Sirije prešla u Liban, te da je učestvovala u nekoliko sukoba sa izraelskim vojnicima.

Ta jedinica, sastavljena mahom od iračkih šiita, deo je Četvrte divizije sirijske vojske i pre dolaska u Liban u nekoliko navrata je napadala američke baze u Siriji. Na čelu jedinice, navodno, nalazi se Maher el Asad, brat sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Suočena sa nizom potencijalno katastrofalnih razvoja situacije, vlada u Bejrutu načinila je plan pružanja pomoći Libancima koji bi mogli ostati bez krova nad glavom u slučaju širenja sukoba.

Plan je napravljen na osnovu pretpostavke da bi u narednih 45 dana oko milion stanovnika Libana moglo biti prinuđeno da napusti dom, pa će, u tu svrhu, biti postavljeni prihvatni centri za najmanje 200.000 raseljenih.

Paniku u redovima libanske vlade izazvale su najave ponovnog aktiviranja čitavog niza milicija, koje su u poslednje dve decenije bile prilično rezervisane, poput snaga Fadžra, sunitske milicije koja je odnedavno sklopila neformalni savez sa Hezbolahom, što je učinila i jedna od frakcija milicije Džema Islamija.

Šiitske i sunitske milicije, koje se tokom prethodne dve decenije nisu slagale gotovo ni u čemu, uključujući i sudbinu sirijskog predsednika Bašara el Asada, ujedinile su se posle početka rata u Gazi.

Katarska diplomatija ponovo u akciji

Iako je Hezbolah oko sebe okupio značajan broj libanskih frakcija, značajan deo stanovništva ima ozbiljne rezerve prema Nasralahovoj politici, smatrajući je odgovornom za čitav niz incidenata, uključujući i eksploziju koja je pre tri godine razorila bejrutsku luku.

Pozicija Hezbolaha, manje od 24 sata pred govor Hasana Nasralaha, nije poznata, ali je čitav niz diplomatskih izvora nagovestio da je ova milicija sprema da ostane van sukoba u Gazi ukoliko Izrael pristane na prekid vatre.

Nekoliko sati pre nego što ulice Bejruta ispune pristalice Hezbolaha, u Tel Aviv će doputovati američki državni sekretar Entoni Blinken, koji će od izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, piše Njujork tajms, zatražiti "seriju prekida vatre" kako bi se obavila razmena zatočenika i isporučila humanitarna pomoć.

Njujorški dnevnik navodi da je Netanjahu, 20. oktobra, nakratko prekinuo kanonadu po Pojasu Gaze, te da je tokom te pauze Hamas oslobodio Džidit i Natali Ranan.

Sudbina ovog zahteva, kako se čini, najviše će zavisiti od ishoda još jednog pokušaja katarske diplomatije da isposluje oslobađanje otetih Izraelaca.