Raste ekonomsko prisustvo Republike Koreje na Bliskom istoku

Krajem oktobra južnokorejski predsednik Jun Suk Jol boravio je u zvaničnoj poseti Kataru i Saudijskoj Arabiji, gde je, čini se, uspešno propagirao tehnološke i industrijske mogućnosti svoje zemlje.

I dok je zbog izraelsko-palestinskog sukoba, koji preti da izmakne kontroli i pretvori se u širi sukob, neizvesno da li će išta od dogovorenog biti realizovano, Jun, koji je početkom godine posetio i Ujedinjene Arapske Emirate, ima dosta razloga da bude zadovoljan rezultatima svoje ekonomske ofanzive na bogate zemlje Persijskog zaliva.

Bogata razmena

Jun je, u pratnji čak 130 biznismena, posetio Rijad gde je, pišu mediji u Istočnoj Aziji, potpisano 46 predugovora i ugovora između južnokorejskih preduzeća, sa jedne, i saudijskih kompanija i državnih institucija, sa druge.

Među njima je posebno značajan ugovor o zajedničkom početnom ulaganju od 500 miliona dolara koji su postigli "Hjundai", div automobilske industrije, i Javni investicioni fond Saudijske Arabije o izgradnji fabrike vozila u arapskoj državi, s čijih proizvodnih linija bi počev od 2026. godine trebalo da silaze električni i automobili s motorom na unutrašnje sagorevanje. To će biti prvo postrojenje "Hjundaija" na Bliskom istoku.

Predstavnici korejskog preduzeća iz oblasti informacionih tehnologija i komunikacija "Nejver" odlaze kući s ugovorom o digitalizaciji administrativnog upravljanja u pet saudijskih gradova, uključujući i prestonicu, čija je vrednost sto miliona dolara.

Saudijska Arabija traži investitore i izvođače radova za svoj futuristički projekat izgradnje grada NEOM-a. On bi praktično trebalo da bude neprekinuta građevina duga 170 kilometara i visoka 500 metara, koja će koštati oko 500 milijardi dolara i koja je deo šireg saudijskog programa za razvoj države i stimulisanje privrede "Vizija 2030".

Junova četvorodnevna poseta Rijadu zapravo je uzvratna, jer je u Seulu, u novembru prošle godine, boravio saudijski prestolonaslednik princ Mohamed bin Salman. Tada je dogovorena ekonomska saradnja u iznosu od 29 milijardi američkih dolara, koja, između ostalog obuhvata i učešće "Samsunga" i "Hjundaija" u projektu izgradnje NEOM-a.

"Samsung" i "Hjundai" će zajedno raditi na konstrukciji tunela i železničke pruge, te proizvodnji vozova koji kao gorivo koriste vodonik.

Južnokorejci, koji se poslednjih godina nameću kao jedan od tri ili četiri najveća svetska prodavca naoružanja, naročito visoku zaradu očekuju od isporuka oružja i transfera vojnih tehnologija. Kabinet predsednika Juna nedavno je saopštio da se dovršavaju dva velika ugovora sa Saudijskom Arabijom o prodaji južnokorejskog oružja i ustupanju tehnološkog znanja u oblastima protivraketne odbrane i artiljerije.

Južnokorejski brodovi neophodni za katarski izvoz prirodnog gasa

Južnokorejski brodograditelji, koji su sve do pretprošle godine, kada su ih sa trona svrgli Kinezi, predvodili svet po broju porudžbina, u Kataru su imali razloga za zadovoljstvo, jer su tokom posete predsednika Juna organizatoru poslednjeg Svetskog prvenstva u fudbalu sa domaćinima stavili potpis na ugovor o izgradnji 17 brodova za transport prirodnog tečnog gasa za potrebe državnog preduzeća "Katar enerdži". Ta narudžbina će Katar, jedan od najvećih svetskih izvoznika gasa, koštati blizu četiri milijarde američkih dolara, a brodove će isporučiti "Hjundai teška industrija".

Južnokorejske firme bi kao rezultat posete Kataru trebale da ostvare još nekoliko stotina miliona dolara prihoda kroz isporuku solarnih panela, autonomnih vozila, tehnologije za uspostavljanje "pametnih" poljoprivrednih farmi i drugo.

Ekonomska razmena sa UAE

Kao rezultat Junove posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima u januaru ove godine, dve zemlje su upravo krajem prošlog meseca postigle konačni dogovor o slobodnoj trgovini, kojim će, između ostalog, postepeno biti ukinute carine na uvoz južnokorejskih automobila i elektronike. Od svog domaćina šeika Mohameda bin Zajeda, pisali su južnokorejski mediji početkom godine, predsednik Jun je dobio obećanje o investicionoj injekciji od čak 30 milijardi dolara.

Seul, čija je trgovinska razmena sa Emiratima prošle godine iznosila blizu 20 milijardi dolara, nada se da će imati priliku da toj arapskoj zemlji, pored svojih znanja u oblasti nuklearne energije, u budućnosti isporuči i dosta naoružanja, softvera za upravljanje bolnicama i dijagnostiku kancera, te drugih savremenih tehnologija.

Južnokorejska ekonomija će i ove godine, procenjuje se, ostvariti rast (oko 1,4%), ali će on biti osetno manji nego prethodne (2,2%). Zato je za vladu u Seulu produbljivanje ekonomske saradnje s imućnim bliskoistočnim zemljama veoma važno, naročito u kontekstu pritiska američke administracije da njene kompanije smanje zavisnost od kineskog tržišta i prekinu poslovne veze s Rusijom.

Južna Koreja upravo privodi kraju izgradnju prve nuklearne centrale u UAE i na Arapskom poluostrvu uopšte. Ona je vredna dvadeset milijardi dolara i sastoji se od četiri reaktora, od kojih su tri već priključena na distributivnu mrežu. To je istovremeno i prvo nuklearno postrojenje koje Republika Koreja podiže u inostranstvu. Kuriozitet je da se u UAE nalazi i 150 južnokorejskih vojnika čiji je zadatak da se staraju o bezbednosti gradilišta.

Takođe, Južna Koreja je nedavno za tri i po milijarde dolara Emiratima prodala svoj protivvazduhoplovni sistem srednjeg dometa "čongung 2 (srp. "nebeski luk 2"), što predstavlja debi tog oruđa u inostranstvu. S obzirom na geopolitičku pripadnost Južne Koreje zapadnom bloku, interesantno je da je on razvijen u saradnji sa čuvenim ruskim proizvođačem "Almaz-Antejom".

Južnokorejska očekivanja i potrebe

Južna Koreja, naravno, od ranije je ekonomski prisutna u državama Zaliva, naročito u sektoru građevinarstva, a poznata je i po prodaji električnih uređaja i automobila. Ona je njihova krupna mušterija kada su u pitanju nafta i gas. Prošle godine ekonomska razmena između Republike Koreje i Saudijske Arabije dostigla je čak 46,5 milijardi dolara. Obim trgovine između Seula i celog Bliskog istoka iznosio je ukupno 127 milijardi.

Jedan od osnovnih ciljeva Junove posete zemljama Persijskog zaliva je upravo bilo to da se ekonomska saradnja sa njima proširi i na druge oblasti, van građevinarstva i energetike. 

Interesantno je i da je Jun prvi južnokorejski predsednik koji je zvanično posetio Saudijsku Arabiju i Katar.

S obzirom na to da se čvrsto opredelila za američki geopolitički blok, te uvela sankcije Moskvi zbog intervencije u Ukrajini, Južna Koreja ne može da se osloni na rusku naftu, pa je za nju važnost velikih proizvođača s Bliskog istoka dodatno porasla.

Otud, javljaju južnokorejski mediji, nacionalna naftna kompanija te azijske države tokom posete predsednika Juna Rijadu je potpisala ugovor sa saudijskom korporacijom "Aramko", koji će tom bliskoistočnom gigantu pružiti mogućnost da u južnokorejskom gradu Ulsanu radi trgovine na Dalekom istoku uskladišti preko 53 miliona barela nafte. Pri tom, pravo prvenstva u njenoj kupovini će naravno imati "Koreja ojl".

Republika Koreja, inače, zadovoljava skoro 40 odsto svojih potreba za uvozom nafte iz Saudijske Arabije i Katara.