Anarhija na Haitiju, pokret osvetnika i građani-ubice

Neverovatna količina nasilja koja, nakon smrti ubijenog haićanskog predsednika Žovenela Moiza pre dve godine, preti da gotovo sravni i ono malo što je ostalo od Port-O-Prensa, rodila je pokret Bwa Kale, ili “oljušteno drvo“, besnih građana spremnih da linčuju i doslovno pale kriminalce pre očima policije. Od aprila, ubijeno je 310 pripadnika bandi, 46 “običnih“ građana i policajac. Najozloglašeniji kriminalac, Džimi Roštilj Čerizije poziva na borbu protiv multinacionalnih snaga, čiji se dolazak očekuje ne bi li se uspostavio nekakav red.

Анархија на Хаитију, покрет осветника и грађани-убице

“Imamo Desalinovu krv u venama“, rekao je Džimi Čerizije na konferenciji za štampu, lider ozloglašene Snaga Revolucije G9 familije, pokušavajući da na primeru Žan Žaka Desalina, vođe ustanka robova sa Haitija s kraja 18. veka, pokaže da nezavisnost te karipske zemlje nije u rukama stranaca.

Čerizije je obećao da će se boriti protiv multinacionalnih snaga za koje se očekuje da će stići na Haiti ako njeni pripadnici, kako je naveo, “siluju, napadnu Haićane i, kao što je to uradila prethodna misija Ujedinjenih nacija, izazovu još jednu epidemiju kolere“.

Međutim, Džimi "Roštilj“ Čerizije je rekao i da, ako međunarodne snage pomognu da Haiti bude bezbedniji, on će tome aplaudirati.

Nasilje na Haitiju, međutim, ne prestaje, niti je, čini se moguće uspostaviti bilo kakav red.

Od 24. aprila kada je nekoliko osoba osumnjičenih za kriminal linčovano, osvanuo je pokret osvetnika "Bva Kale". Na kreolskom taj naziv doslovno znači "oljušteno drvo", ili metaforično - "brzo dostižnu pravdu".

Portparolka visokog komesara UN, Ravina Šamadasani saopštila je u petak da je od tada ubijeno oko 310 navodnih članova bandi, 46 civila i policajac.

Izveštaj dolazi nakon intenziviranja borbi krajem prošle nedelje oko prestoničkog gusto naseljenog dela, gde su napadi grupe Grand Ravine podstakli oko 5.000 ljudi da napusti domove.

Policija Haitija koja nema dovoljno oružja pokušava da se izbori sa bandama, koje kontrolišu oko 80 delova prestonice.

"Ranije smo viđali sukobe između bandi, sada su to bande protiv stanovništva“, rekao je Serž Daleksis, šef Kancelarije Međunarodnog komiteta spasa na Haitiju.

Bva Kale, osvetnički “pokret“ cilja na članove bande uhvaćene u činu nasilja i zastrašivanja, čak i kada ih policija hapsi, i žive ih spaljuju na ulicama.

UN procenjuju da je od početka 2023. najmanje 2.439 ljudi ubijeno, a oko 200.000 ljudi interno raseljeno zbog velike nestašice hrane, kidnapovanja i široko rasprostranjenog seksualnog nasilja.

Kada pripadnici bandi uđu u neki od krajeva grada, građani počinju da udaraju u šerpe i tiganje kako bi upozorili komšije.

Većina naselja je imala samo nekoliko pištolja za odbranu od bandita naoružanih automatskim puškama. A građani su na njih bacali i kamenje sa krovova.

Krajem maja, međutim, istraživačka grupa za ljudska prava CARDH navela je da je nasilje naoružanih bandi "drastično opalo" od pojave pokreta Bwa Kale koji je za mesec dana ubio najmanje 160 osumnjičenih kriminalaca.

Izvršni direktor te organizacije, Gedeon Žan, izjavio je da tokom maja gotovo da nije bilo otmica.

Mačete Bwa Kale-a

Haišan tajms, je početkom maja, pokret Bwa Kale, okarakterisao kao antipod bandama, navodeći da je ubistvo 14 osumnjičenih razbojnika od strane stanovnika Kanape-Verta očigledno ohrabrilo stanovnike širom zemlje da okrenu ploču protiv bandi, uz pomoć nekih službenika Nacionalne policije Haitija (PNH).

"Mi ćemo se braniti, imamo svoje oružje, mačete“, rekao je novinarima stanovnik Kanape Verta, rešen da zaštiti komšiluk.

Prema navodima Njujork tajmsa, takav osvetnički pokret nije ništa novo na Haitiju.

Korišćen je tokom haićanske revolucije protiv Francuza kasnih 1700-ih i bio je uobičajen 1986. godine, kada je bivši diktator Žan-Klod Divalije proteran iz zemlje, a pobunjenici napali i ubijali njegove saradnike.

Praksa je na kreolskom bila poznata kao "dechoukaj", iskorenjivanje starog poretka.

"Ljudi koji to rade nisu kriminalci. Oni su samo obični Haićani koji su siti, frustrirani i uplašeni. I žele neku vrstu sigurnosti. Ako to moraju sami da urade, uradiće to", rekao je Robert Magvajer, penzionisani profesor na Univerzitetu Džordž Vašington koji je decenijama proučavao Haiti.

Prema UN, oko 5,2 miliona ljudi, skoro polovini stanovništva Haitija, očajnički je potrebna humanitarnu pomoć, a oko tri miliona onih koji su pogođeni su deca.

Generalni sekretar UN, Antonio Guteres, ponovio je ove nedelje pozive na hitno međunarodno rešenje za Haiti nakon predloga Kenije ranije ovog meseca da pošalje 1.000 policajaca.

Premijer Arijel Henri, koji je vodio državu nakon ubistva Moiza, pozvao je na međunarodnu podršku u oktobru prošle godine. Pre ponude Kenije niko nije poslušao Henrijev poziv zbog duge istorije neuspešne strane intervencije na Haitiju.

Očekuje se da će predlog Kenije, koji je izazvao zabrinutost za ljudska prava, uskoro predstaviti SAD na Savetu bezbednosti UN.