Hamas i Islamski džihad protiv Fataha, senka El Alamejna na Zapadnoj obali

Manje od dve sedmice održale su se nade Palestinaca da bi nedavni sastanak u egipatskom El Alamejnu mogao dovesti do početka procesa pomirenja među brojnim frakcijama, jer su u Dženinu počeli ozbiljni sukobi palestinskih vlasti i dve najuticajnije radikalne frakcije - Hamasa i Islamskog džihada.

Seriju incidenata pokrenulo je hapšenje pisca i urednika lokalnih novina, bliskog Islamskom džihadu, posle čega su grupe naoružanih osoba počele da opsedaju policijske stanice tražeći oslobađanje nekolicine zatvorenika.

"Vuk se ušunjao u farmu... Petao je zakukurikao i vukovi su pobegli. Stado je uspelo da preživi, ali je pastir odlučio da proslavi tako što će zaklati petla", javio je palestinski dnevnik Felestin opisujući događaje koji su doveli do hapšenja lokalnog novinara.

Od utorka kasno uveče, obe strane su besomučno pucale i ispaljivale patrone suzavca. Lokalni izvori navode da su u pucnjavi ranjene tri osobe.

Pripadnici Hamasa i Islamskog džihada su, istovremeno, tražili o oslaobađanje Kalida el Araravija, koji se iza rešetaka našao jer je vređao lokalne funkcionere Fataha.

Za Fatah, na čijem čelu se nalazi palestinski predsednik Mahmud Abas, ipak, veći problem predstavlja činjenica da su pripadnici "njegovih" Mučenika Al akse učestvovali u sukobima rame uz rame sa Hamasom i Islamskim džihadom.

Gotovo istovremeno, maskirani napadači pucali su na jevrejsku porodicu na Zapadnoj obali. Žena je ranjena, a novi u seriji napada rezultirao je poterom izraelskih specijalaca za vinovnicima incidenta.

Fatah oputužuje Iran, Hamas, Islamski džihad...

Palestinske vlasti su, odmah, za nove incidente optužile Iran, koji već mesecima slovi kao glavni inicijator sukoba na palestinskim teritorijama i "tihi" upad na izraelsku teritoriju.

"Razbojnici" i "lopovi", kako su palestinske vlasti opisale političke protivnike, odmah su uzvratili optužbe nazivajući Abasove činovnike "cionističkim agentima" i "špijunima", koji brane interese Izraela radije nego Palestinaca.

Odmah posle razmene optužbi, palestinske vlasti su upale u nekoliko lokalnih bolnica tvrdeći da se i njima kriju pripadnici Hamasa i Islamskog Džihada. U tim akcijama niko nije uhapšen.

Gotovo istovremeno, sa razglasa postavljenih na lokalne džamije čule su se osude postupaka palestinskih vlasti i pozivi na dalje proteste do oslobađanja nekolicine pristalica radikalnih frakcija.

Pucnjava u Dženinu, suštinski, predstavlja krah nada Mahmuda Abasa da će pod okriljem Fataha uspeti da formira zajednički front mirne borbe za prava Palestinaca.

U El Alamejnu su se okupili skoro svi predstavnici palestinskih frakcija, osim Islamskog džihada i Narodnog fronta za oslobođenje Palestine, pre svega u znak protesta zbog akcija palestinskih vlasti na Zapadnoj obali.

Pristalice Islamskog džihada su, dan pre sastanka u Egiptu, zapalili policijsku stanicu u Dženinu, posle čega je uhapšeno još pet pripadnika te organizacije.

Strah od projektila

Tel Aviv poslednjih meseci smatra da Hezbolah predstavlja znatno veću opasnost od Irana, jer raspolaže sa oko 150.000 projektila, pa će dalje akcije zavisiti od procena da li vredi rizikovati eskalaciju sukoba zbog desetak naoružanih ljudi smeštenih u par improvizovanih šatora.

Zbog izostanka uspeha u pregovorima u kojima posreduje misija Ujedinjenih nacija UNIFIL, sve veći broj izraelskih oficira smatra da treba pokrenuti brzu vojnu akciju, te jednostavno proterati Hezbolah sa teritorije Izraela.

Izraelske obaveštajne službe već godinama smatraju da je novi rat s Hezbolahom neizbežan, zbog čega akcija vojske ni u kom slučaju ne bi uticala na ionako izvestan razvoj situacije.

Oprezniji upozoravaju da bi, u slučaju ozbiljnog sukoba, Hezbolah mogao da ka teritoriji Izraela ispali čak 4.000 projektila dnevno, koji bi bez problema dobacili do nekoliko gradova, uključujući Haifu.

Taj broj je u suštini preveliki za kapacitete izraelske protivvazdušne odbrane, koja je tokom rata 2014. godine uspela da za 50 dana sukoba neutrališe većinu od 4.500 Hamasovih primitivnijih raketa.

Tokom sukoba koji su u maju izbili nakon što su Izraelci upali u džamiju Al Aksa, Islamski džihad je ispalio 1.234 projektila, odnosno prosečno 308 dnevno. Hamas i Islamski džihad raspolažu sa primitivnijim projektilima koji se, od delova koje im šalju Hezbolah i Iran, sklapaju u podrumima širom Pojasa Gaze.

Tokom rata 2006. godine, izraelsko vazduhoplovstvo uništilo je nekoliko desetina Hezbolahovih projektila pre nego što je ta organizacija uopšte došla u priliku da ih lansira, ali se situacija od tada dramatično promenila, jer su Iranci u međuvremenu u region dopremili savremenije projektile i radare koji su, navodno, raspoređeni duž granice Libana i Sirije.

S obzirom na to da u blizini Hezbolahovih položaja duž Plave linije praktično nema izraelskih civila, skeptici smatraju da bi rizikovanje ozbiljnijeg sukoba zbog šačice naoružanih ljudi bilo besmisleno.

Istovremeno, izraelski izvori tvrde da talas raketnih napada na Izrael u aprilu predstavlja pokazatelj nove strategije Irana – odnosno istovremenih udara na Izrael s više strana.