Ilon Mask, stečajni upravnik superćelijskih oluja

Jedan od najvećih marketinških stručnjaka, Filip Kotler, smatra da kompanija ne bi trebalo da počinje od identiteta brenda, nego od jednostavnog pitanja – koja je njegova svrha.

“Svrha brenda odgovara na pitanje koji posao brend obećava da će obaviti za kupca“, kaže Kotler.  

U slučaju Eksa, da ne kažem Tvitera, što je i ranije obećavao Ilon Mask, a nedavno obznanila direktorka kompanije, Linda Jakarino - to je buduće stanje neograničene interaktivnosti – usredsređeno na audio, video, razmenu poruka, plaćanje/bankarstvo. Šta drugo nego novi Gugl?

Time će, kaže nekadašnja direktorka za reklamiranje En-Bi-Si Juniverzala, stvoriti globalno tržište za ideje, robu, usluge i mogućnosti.

“Pomoću veštačke inteligencije, Eks će nas sve povezati na načine koje tek počinjemo da zamišljamo“, naglašava Jakarinova.

Jedna aplikacija da vlada svime. Slično kao i kineski Vičet, aplikacija za razmenu poruka, plaćanja, kupovinu, dostavu...

Ideja o tome, očigledno nije nova, i Fejsbuk je pokušavao da što više i što duže zadrži korisnike, pa je tako omogućio na primer marketplace, prodaju na stranicama, a Gugl knowledge panel, ono na šta naiđemo sa desne strane ekrana kada tragamo za nekim pojmom.

Ali, šta hoće Ilon Mask. S jedne strane možda da se ratosilja “nasleđa“ koje Tviter nesumnjivo ima, onog negativnog, na kome se bez zadrške vređa, kritikuje, talasa, gde svako ima mišljenje ili voajerski čita tuđa, a s druge strane, da predstavu o jednoj aplikaciji koja može sve, poveže sa istim onim osećanjima ili asocijacijama koje potrošači imaju kada pomisle na Spejs Eks, na Teslu, na Pejpal – možemo da vas odbacimo u svemir, imamo najbolji (najprepoznatljiviji) električni automobil na svetu, na tri klika registruješ prodavnicu i rešiš problem uplate preko interneta, naši sateliti kruže nebom i opskrbljuju ljude internetom.

Takođe, pitanje je ne samo, da li je "zabadanje zastave" samo igračka, po Forbsu ponovo najbogatijeg čoveka na svetu, nego šta taj "novi" Tviter može da uradi sa Teslom i kakva bi ta povezanost mogla da bude.

A moguće je, sasvim, da svedočimo ideji ne samo o aplikaciji za sve i svakog, jer nije nova, nego o rađanju novog interneta. 

Umesto jednog, otvorenog, širokog, neograničenog, više zatvorenih, manjih, bezbednosno ne toliko propustljivih protokola, jer ta podeljenost ili podvojenost društava je, čini se, sve očiglednija, a na Tviteru buja.

Na kraju, zar tih famoznih osam dolara za plavi bedž ne pokazuje koliko, zapravo, košta naš identitet, i to samo na jednoj od platformi. Dovoljno pošteno da se zna.

Identitet, kao i brend, ima vrednost po sebi, nešto košta, iako Tviter sa tim ima i ozbiljnih promašaja. 

Ipak, transformacija globalnog trga, na koju se toliko poziva Mask, ali i Linda Jakarino, nije ništa drugo do stavljanje pokretnog krova, da, za početak, ne prokišnjava kad naleti nevreme.

A tu će, i bezbednost i podaci i oglašivači, imati važnu, ako ne i presudnu ulogu.

To, ipak, još uvek nije globalni trg, jer ne kupujemo, nemamo menjačnicu, pekaru, cvećaru, za sada je samo kafana. Ko, međutim, garantuje da Masku neće da padne na pamet da napravi novi brauzer, kao Hrom, ili kupi pretraživač Duck Duck Go, na primer.

“Potrošač nije idiot, on je tvoja žena“

Tu definiciju Dejvida Ogilvija, gurua oglašavanja, sigurno znaju i Ilon Mask i nova direktorka. Ali, važnije od svega, je što znaju da sa ovog sadašnjeg trga, “potrošači“, dakle svi mi koji rado koristimo Tviter, nemamo gde da odemo. Makar za sada.

Threads, iako liči na Tviter, je samo još jedan od pokušaja Zakerberga, ne i jedini, da tuđom idejom zadrži potrošače još više na jednoj od platformi i zaradi još više. Setimo se Snepčeta i kratke video forme.

Međutim, Threads je, ništa drugo do jedna obezličena “provokacija“, koja nikakve veze sa inovativnošću nema, hvata korisnike za “gušu“ (ne može da se deinstalira ili obriše nalog, osim ako ne izbrišemo i Instagram), nepregledna je, makar meni, za pričanje priča solidno loša… Da ne nabrajamo dalje. Jednostavno nije to to.

Mastodon, iskreno, deluje još neozbiljnije.

BlueSky social Džeka Dorsija, jednog od osnivača Tvitera, aplikacija zasnovana na blokčejnu i decentralizovanom protokolu, za sada još ne pokazuje pun potencijal. 

Eks, ili bilo, pa prošlo

Da je Umberto Eko živ, moguće je da bi i u slučaju Tvitera napisao da “imena samo gola imamo“. A imena, makar u slučaju brendova, znače, mnogo više, nego što bi se dalo videti na prvi pogled. Da nije tako, da li bismo “koka-kolu“ pili na isti način na koji bismo pili samo “kolu“ po vrelom danu.

Semiotički, znakovno, ako se pogleda Eks i sveukupni logo krovnog brenda, vrlo lako možemo da se dovede u vezu sa Vitruvijevim čovekom, čuvenim Leonardovim crtežom pod nazivom “Proporcije ljudskog tela prema Vitruviju“.

Te idealne proporcije i taj ljudski pokret, ekstremiteti, ruke i noge rašireni u obliku latiničnog iks ("X") nije samo predstava, nego i arhetip, kolektivna želja za odmicanjem i ko zna čega sve ne.

Veliki problem, ipak, može da bude i to što je Tviter, takav kakav jeste, već deo identiteta jedne grupe ili jedne javnosti na internetu, i to mnogo uticajniji, nego što, za sada, ima pravih korisnika.

Zato je i jedno od pitanja, takođe, šta ako se to promeni i da li će Tviter dobijanjem ili privlačenjem nezadovoljnih korisnika neke druge mreže moći da dobije na pozitivnosti, na pozitivnim asocijacijama i tako proširuje bazu. Da li će neko želeti da kaže: "Nemam Tviter i želim da ga imam", ili je sa tim gotova stvar, čak i ako postane "aplikacija za sve".

Ipak, budimo iskreni, koliko smo puta samo pomislili da nam treba još jedna mreža, jer su sve “izraubovane“ i da bismo da negde još dalje odemo.

U slučaju Ilona Maska, sve što je bilo više ne važi, sve je "eks" - ne postoji staro, jer je sada novo i plaćanje, vožnja na baterije, privatni prevoznik za svemir.

Slično kao i sa privatizacijom domaćih firmi, ona je već odavno postala deo kolektivnog nesvesnog.

Superćelijska oluja

Objašnjavajući šta su superćelijske oluje, prof. dr Zorica Podraščanin sa Departmana za fiziku, novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta kaže da je reč o pojavama mnogo većim od pojedinačnih ćelija.

“Za razliku od pojedinačnih ćelija, superćelija ima jednu struju usmerenu naviše i dve struje usmerene naniže. Promene u pravcu vetra u nižim i višim slojevima ove strukture su jako velike i razdvajaju struju koja se kreće naviše i struje koje se kreću naniže“, objašnjava Podraščaninova.

To, kaže, omogućava superćeliji da stalno razvija snažnu i izdržljivu struju usmerenu naviše. A to je, dodaje, glavni razlog zašto su superćelije dugotrajne i intenzivne.

U slučaju Tvitera, taj mučni razvoj stvari je sve vreme u potencijalu, jedna ćelija ide za drugom i prete da poruše sve, ali još se nisu udružile, iako nikad ne prestaje da deluje da će prerasti u superćelijsku oluju.

Otkad je došao na “vlast“ Tvitera, Mask se nije libio da povlači radikalne i u očima posmatrača nerezonske poteze – od kupovine, otpuštanja direktora, celih timova, neplaćanja kirija, štednje para, pa sve do poslednjeg, za mnoge “ludačkog“ i besmislenog “ubijanja ptice“.

Moguće je da je oluja počela, a da je vetar prvo oduvao baš pticu rugalicu.

Logo je ružan, zaista, ali i ružno ima svoju estetiku. A da li ćemo prestati da koristimo Tviter zbog toga i da li će biti uništen, verujem, nema šanse. Iako će, ako stvarno želi da "vlada svime", čitavo rukovodstvo Tvitera najpre morati da objasni šta podrazumeva pod tim da će Eks raditi uz pomoć veštačke inteligencije i šta rade s našim podacima, koliko god oni jeftini bili.