Švedski put ka NATO-u u turskoj šaci, kako je Stokholm odustao od neutralnosti

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan poručuje da će pratiti obećanja i garancije Švedske po pitanju njenog članstva u NATO savezu.

Izbeglica iz Iraka u Stokholmu je, ne prvi put, protestovao skrnaveći Kuran. Iračani su odgovorili paljenjem švedske ambasade, a zvanični Bagdad pominje i prekid diplomatskih odnosa. Ipak, ljutnja Ankare Stokholm bi mogla više da zaboli, jer umesto ekspresnog prijema u NATO, duže od godine, ide trnovitim putem do članstva.

Zeleno svetlo Turske, bljesnulo je pred početak samita Alijanse u Litvaniji, ali uvreda za muslimanski svet, tumači se, nije bez uticaja na džentlmenski dogovor iz Vilnjusa.

Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije kaže da smo videli najavu Turske koja je izjavila da će tražiti da se zabrani spaljivanje Kurana u Švedskoj još pre nekoliko meseci, pa se odustalo.

"Usledio je novi set uslova.Mislim da će Turska nastaviti to da iskorišćava, tražeći sve moguće koncesije, dajući sebi na značaju kao druga najveća sila u NATO-u, pokazujući možda i domaćoj publici, jer sledećeg maja su lokalni izbori, koji su značajni zbog Istanbula i Ankare", kaže Peović.

Šta je Turska tražila, a šta Švedska ispunila

Zvanična Ankara je, nezvanično, obećala ratifikaciju prijema Švedske u NATO do kraja godine, još krajem 2022, ali usledili su važni izbori u Turskoj. Na putu do trećeg mandata, predsednik Erdgoan demonstrirao je tursku moć da utiče na globalne procese. Iz turske vizure, prva prepreka Švedske do Alijanse, bio je azil pojedincima iz Kurdske radničke partije – teroristima ne samo za Turke.

Jovica Pavlović iz Instituta za evropske studije kaže da je Švedska ispunila dosta uslova tako što je određene pojedince označene kao teroriste na kraju ipak pristala da izruči nazad Turskoj, iako je postojala bojazan da će oni biti izloženi političkom, a ne pravednom suđenju.

"Druga prepreka je bila švedski embargo na izvoz oružja u Tursku upravo zbog turske intervencije u Siriji i Švedska je pristala da pomogne Turskoj u tom pogledu, a kao učestali problem se pojavljivalo i paljenje Kurana koje se u Švedskoj demonstrativno, malo-malo dogodi", istakao je Pavlović.

Kad se dogodi, stigne i brza osuda švedske vlade, ali u švedskom društvu traje polemika. Šta je preče? Slobode ili vojno-bezbednosni prioriteti. Švedska je gotovo preko noći odlučila da odustane od dvestogodišnje neutralnosti.

Rat u Ukrajini naveo je većinu Šveđana da se izjasne za NATO. Savezu je Švedska, zbog pozicije, vojske i oružja, značajnija, kako se tumači, i od Finske, 31. članice Alijanse od proleća.

"Mnogi u Švedskoj, iako smatraju da pristupanje NATO-u jeste vojno-bezbednosni prioritet, nisu spremni da odustanu od suvereniteta švedske države, gde će švedski sudovi rešavati ova pitanja, ko je terorista, a ko nije i koga treba isporučiti, a koga ne, a ne da se to preseli na polje međunarodne politike, što je Turska želela i na kraju uspela da učini", kaže Pavlović.

Turska na evropskom ledu

Maniri turske diplomatije, stariji su i od Turske republike, podseća Peović. Nastojaće da do kraja isposluju najbolji dogovor u interesu svoje države. I F-16 i odmrzavanje pregovora sa EU, koji su na ledu već sedam godina.

"Bitniji su F-16, Turskoj je potrebno da modernizuje vazduhoplovrstvo imajući u vidu demonstracije sile Grčke koja ima svoje F-16. Sa druge strane, ono što je bitno je i kurdski element. Oni očekuju da svi Kurdi koji imaju ikakve veze, makar i potencijalne sa PKK, budu ekstraditovani u Tursku i da Turska njima presudi", napomenuo je

Kada će Švedska postati 32. NATO članica, o tome će sud doneti turski parlamentarci. Erdogan je u Vilnjusu obećao saveznicima iz Alijanse da će u tome blisko sarađivati sa Skupštinom – kad se poslanici vrate sa letnje pauze, od oktobra.