Turska između Istoka i Zapada, Husein Bagdži za RTS: Ako smo preživeli sto godina, preživećemo još sto

Šta imenovanje Fidana, inače bivšeg šefa obaveštajnih službi, donosi novo u tursku spoljnu politiku, koji su najveći izazovi za Tursku na Balkanu - neka su od pitanja na koja je odgovarao predsednik Instituta za spoljnu politiku iz Ankare Husein Bagdži. 

- Hakan Fidan nije novo lice, on je od početka sa predsednikom, još od 2002. godine, bio je na čelu TIKE - Turske agencije za saradnju.

Fidan ne govori previše, ali kaže ono što je neophodno. I zaista, on jeste čuvar tajni predsednika Erdogana, ima njegovo puno poverenje i videćemo šta će promeniti u turskoj spoljnoj politici na duže staze. Očekujem da se u narednim godinama nastavi regionalna i globalna saradnja od Bliskog istoka, do Afrike, centralne Azije, Latinske Amerike. 

U jednom trenutku prošle godine Turska se pozicionirala kao posrednik u sukobu Rusije i Ukrajine. Kako da, kao članica NATO-a koja ima bliske veze sa Rusijom, zadrži status posrednika?

Turska ima dobre odnose sa obe strane jer su i Ukrajina i Rusija susedne zemlje Turskoj. Iako je članica NATO-a, Turska nije članica Evropske unije, koja nameće svojim članicama da uvedu sankcije Rusiji. Turska to nije učinila. Imala je značajnu ulogu u pregovorima Ukrajine i Rusije koji su održani u Antaliji i Istanbulu i najznačajniji rezultat toga je bio ugovor o izvozu žita koji je postignut.

Osim toga, predsednik Erdogan je jedan od retkih zapadnih lidera koji imaju direktne veze sa Putinom. Možda još francuski predsednik Makron ima nešto bliže veze, ali ne u meri u kojoj ima predsednik Erdogan. On je najznačajniji zapadni lider koji održava kanale komunikacije sa Putinom. 

Više od 20 godina Turska je u čekaonici Evropske unije i, čini se da nema mnogo pomaka na tom putu. Kakav je Vaš utisak, da li EU uopšte želi Tursku u svojoj porodici? 

Čini se da Turska danas ima transakcijski odnos sa Evropskom unijom. Težište se promenilo - nekada se radilo o zajedničkim vrednostima, sada se radi o interesima koji mogu da se postignu. Turska je učinila ono što je do nje, sada je Evropska unija na redu. Činjenica je da je u ovom trenutku tursko članstvo u Uniji vrlo daleko, poput članstva Ukrajine u NATO-u.

Od Evropske unije će zavisiti kako će se postaviti prema Turskoj kao regionalnom i globalnom igraču. Ne očekujem da proces učlanjenja Turske bude sada na stolu, ali obnova pregovora može da bude pokrenuta i sada je na Evropskoj uniji da to učini. 

Kada govorimo o Balkanu, šta je za Tursku najveći izazov u ovom regionu?

Balkan za Tursku ima veoma važnu ulogu. Turska je posrednik i arbitrar ukoliko između balkanskih zemalja postoji konflikt, primeri su Bugarska i Makedonija, Srbija i Kosovo i Metohija. Turska politika prema Balkanu je obimna, okrenuta je ka saradnji.

Tursko-srpski odnosi tu igraju važnu ulogu. Srbija i Turska su dve glavne države za dalju stabilnost Balkana, kako na političkom, tako i na ekonomskom planu.

U Beogradu smo više puta čuli da je stabilna Turska ključna za ceo ovaj region. Kako ono što se dešava u Turskoj utiče na Balkan?

Dobro pitanje. Tačno je da je stabilna Turska važna za čitav Balkan. Zamislite to kao branu punu vode, ako se brana sruši - voda će poplaviti zemljište. Videli ste kako je to izgledalo u Ukrajini.

Isto bi se dogodilo i na Balkanu. Nestabilna Turska dovela bi do nestabilnog Balkana. Iz te perspektive, primarni interes Turske je da zadrži stabilnost na Balkanu i nikada ranije Balkan nije bio toliko važan za Tursku u smislu odnosa sa Evropskom unijom. 

Pre 100 godina osnovana je Republika Turska. Tada je Mustafa Kemal Ataturk Tursku okrenuo Zapadu. Sto godina kasnije, kako Erdogan oblikuje Tursku?

Turska je i dalje na zapadu, geografski, to se ne može promeniti. Ako posmatramo politički, i ako pitate da li se Turska udaljava od Evrope, onda se postavlja pitanje - da li se Evropa udaljava od Turske? Svet se menja i nije više isto posle 24. februara 2022. godine, kada je Rusija intervenisala u Ukrajini. Nemamo iste parametre kao pre.

Turska je jedna od zemalja koja modifikuje svoju moć - ekonomski, politički, vojno. Nije više dovoljno samo da imate vojnu moć, bitna je i meka moć, diplomatija.

Posle sto godina, Turska je mnogo moćnija nego što je bila. Kuda će je Erdogan odvesti, videćemo u narednih pet godina, ali vidimo kontinuitet. Turska se uvek suočavala sa mnogo izazova, imamo mnogo problema u okruženju. Ali, ako smo preživeli sto godina, preživećemo još sto.