Od razdvajanja do umanjenja rizika – menja li Zapad ekonomsku strategiju prema Kini

Lideri zemalja članica G7 tokom samita u Hirošimi izdali su zajedničko saopštenje u kojem se izjašnjavaju za strategiju "derizikovanja" (umanjenja rizika) u ekonomskim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom.

"Derizikovanje", termin koji je u kontekstu odnosa sa Kinom prvi put upotrebila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen krajem marta ove godine, a zdušno prihvatile evropske vlade zemalja G7, predstavlja, pišu zapadni mediji posle Hirošime, uravnoteženiji pristup u poređenju s ranijim idejama Vašingtona.

Naime, Amerikanci su zagovarali šire razdvajanje od kineske ekonomije. Razdvajanje je trebalo biti ostvareno stvaranjem novih lanaca snabdevanja koji neće uključivati kineska preduzeća i povlačenjem zapadnih kompanija sa kineskog tržišta i njihovim preorijentisanjem na poslovanje sa firmama zemalja vojnopolitičkih saveznika.

Ta strategija SAD, dakle, podrazumevala je deljenje svetske ekonomije na vojnopolitičke blokove, odnosno, stvaranje paralelnih svetova u kojima se trgovina i razmena znanja i tehnologija odvijaju samo među zemljama koje dele istu ideologiju.

"Derizikovanje" u Hirošimi plod korekcije Evropljana

Na uključivanje koncepta umanjenja rizika u zajedničko saopštenje učesnica samita u Hirošimi uticaj su imale evropske zemlje članice G7, naročito Francuska, čiji je predsednik Emanuel Makron u aprilu otvoreno rekao da članice EU ne treba da se ponašaju kao američki vazali i slede politiku Vašingtona u vezi sa presecanjem ekonomskih veza sa Pekingom.

Inače, "derizikovanje", po Fon der Lajenovoj za cilj ima, odbranu, a ne agresiju i konkretno znači ograničavanje kineskih investicija u strateške oblasti, kao što su kvantum kompjuteri ili veštačka inteligencija. Odnosno, osnovni cilj te politike je da zaštiti zapadne zemlje od krađe savremenih tehnologija i špijunaže, a ne da uspori tehnološki razvoj Kine i unazadi njenu ekonomiju.

U skladu s tim razmišljanjem, u zajedničkom saopštenju G7 iz Hirošime stoji rečenica: "Naš politički pristup nije osmišljen tako da nanese štetu Kini - mi ne nastojimo da ometemo ekonomski napredak i razvoj Kine".

Savetnik američkog predsednika za bezbednost Džek Saliven, koji je poznat po svom tvrdom stavu prema Kini i Rusiji, u intervjuu datom povodom tog kominikea rekao je da u Grupi 7 postoji više različitih gledanja na ekonomske odnose sa Kinom i objasnio da je stav o umanjivanju rizika kompromis do kojeg se zajednički došlo.

On je zapravo već krajem aprila, u svom govoru u Brukings institutu u Vašingtonu, pišu američki mediji, usvojio evropski diskurs o umanjenju rizika, kada je rekao da njegova vlada u odnosima sa Kinom priželjkuje derizikovanje i diversifikaciju, a ne razdvajanje.

Neverica u Kini

No, uprkos tome zvanični Peking osudio je stav koji su zapadne zemlje i njihov domaćin Japan zauzele prema ekonomskim odnosima sa Kinom u Hirošimi.

U Pekingu se "derizikovanje" vidi kao jedna vrsta epiteta koji zamagljuje suštinu, kao izraz koji zvuči mekše i nevinije, ali znači praktično isto. To je - nastojanje da se pod izgovorom navodne kineske vojnopolitičke pretnje Peking ekonomski oslabi i uzdrma, kroz podizanje carina i tarifa, zabrane izvoza savremenih tehnologija i vitalnih sirovina, odbijanje kineskih investicija u zemlje Zapada, stimulisanje kompanija pravnom prisilom i ekonomskim podsticajima da se povuku sa kineskog tržišta, a svoja nova postrojenja otvaraju kod kuće ili u drugim stranima zemljama.

Tako je kineski list blizak vladi Global tajms izneo mišljenje da je "derizikovanje" zapravo "prikriveno odvajanje", jer je Vašington bio i ostao dosledan u svojoj strategiji nadmetanja s Kinom i želji da zadovolji svoju "nezdravu opsesiju da očuva dominantni položaj u svetu".

Otud, diskurs o "umanjivanju rizika" je, kada dolazi iz usta zvaničnika u Vašingtonu, samo sredstvo da se umire evropski saveznici i da ih se lakše pridobije za isti cilj.

I honkongško glasilo Saut Čajna morning post donelo je komentar u kojem se ocenjuje da sam izraz "derizikovanje" zvuči "manje ratoborno, ali da iza njega i dalje stoji neprijateljstvo", te da je razlog za kovanje novih izraza poput njega to što svojom nejasnoćom i besmislom omogućavaju izbegavanje kritike i odgovornosti.

Verbalna magija?

Zbog toga, uticajni vebsajt na engleskom koji se bavi azijskom politikom Diplomat kritikuje Kinu da ne shvata razlike u nijansama između "derizikovanja" i strategije "obuzdavanja" (kakvu su SAD i njeni saveznici sprovodili protiv Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata).

Po njemu, deklarisani pristup G7 "sasvim je drugačiji", od obuzdavanja (ekonomskog rasta i razvoja Kine), jer je mnogo skromniji i defanzivniji u svojim ciljevima.

Novinar sajta ističe i gore citiranu rečenicu iz zajedničkog saopštenja kao dokaz da je reč o mnogo benignijoj politici od razdvajanja i obuzdavanja, koje je prethodno zagovarao Vašington.

Međutim, kako ističe novinar Njujork tajmsa u reakciji na saopštenje G7, "derizikovanje" je termin koji su do sada koristile zapadne banke kada bi po nalogu vlade u Vašingtonu automatski prekidale sve veze sa čitavom kategorijom klijenata zbog opasnosti da bi neko od njih mogao da bude umešan u finansiranje terorizma ili pranje novca, bez detaljnijeg bavljenja time koji od njih bi zaista mogao da ima veze sa kriminalom, a koji ne.

To sugeriše da "derizikovanje", zapravo, nije izraz koji označava nijansirano bavljenje problemom ekonomskih sankcija i zabrana.

Ali više od toga, naravno, problem je dugogodišnje i očigledno licemerje zapadnih političkih elita koje bez ustezanja nastavljaju da verbalnom magijom zavode svoje geopolitičke takmace.

Nije potrebno mnogo napora za prisetiti se nekih od čuvenih uveravanja zapadnih zemalja o nevinosti i dobronamernosti njihovog delovanja.

Recimo, toga kako su Moskvi davana obećanja da se NATO neće proširiti na Istok ni za jedan pedalj nakon povlačenja Sovjeta (tadašnji sekretar spoljnih poslova Džejms Bejker, na primer) i kako je ona sa svakom novom ekspanzijom alijanse uveravana da to nije upereno protiv nje.

Ili kako su, prilikom postavljanja antiraketnih sistema u Rumuniji i Poljskoj, koji brzo mogu da se prilagode i za ofanzivni udar, američki zvaničnici govorili da ono nije usmereno protiv Rusije, nego, gle čuda, Irana.

Ili, ako je Kina u pitanju, kako je predsednik Džozef Bajden, nakon što je u Tokiju izjavio da će njegova zemlja vojno braniti Tajvan, objašnjavao da ta pretnja oružjem nije usmerena protiv Pekinga, jer njegova zemlja ostaje privržena politici jedne Kine, te se samo protivi izmeni statusa kvo vojnim putem.

Zato, kada zemlje Grupe 7 poručuju Kini kako njihov plan da ograniče njene investicije u sabraćajnu, telekomunikacionu i rudarsku infrastrukturu i uskrate joj napredne tehnologije vitalne za ekonomski razvoj kao što su čipovi nema za cilj to da joj nanese štetu i omete njen napredak, nije za zameriti kineskim komentatorima ako im to zvuči kao verbalna gimnastika ili prodavanje magle u stilu "nije šija nego vrat".

Ili, ako im se to uveravanje čini obmanjivanjem u skladu s propagandnim aksiomom da sto puta ponovljena laž postaje istina.