Osnivač moćnog Fokskona želi da postane predsednik Tajvana i izgladi odnose s maticom Kinom

Teri Gou, osnivač tajvanskog giganta "Fokskon", koji je proizvođač ajfona, čuvenih pametnih telefona koji se prodaju pod markom "Epla", saopštio je u aprilu da namerava da se kandiduje za predsednika tog pacifičkog ostrva i to u ime partije Kuomintang.

"Fokskon" je proizvođač koji se fizički nalazi iza revolucije u telekomunikacijama koju je pametnim telefonima ostvario američki "Epl", budući da se ubedljivo najveći deo hardvera za ajfone pravi u njegovim fabrikama. Najviše tih postrojenja se nalazi u matici Kini, od čega je najpoznatiji ogromni kompleks u Šendženu koji upošljava čak oko 300.000 radnika. Fascinira podatak da "Fokskon" u kontinentalnoj Kini ima preko 40 proizvodnih jedinica i da je tamo na vrhuncu moći zapošljavao čak 1,2 miliona radnika.

Tajvan kao ostrvo tehnologija, a ne skladište oružja

Sedamdesetdvogodišnji Gou osnovao je "Fokskon" 1974. godine u tajvanskom gradu Tučeng pod imenom "Hon Hai". Kompanija, osim za "Epl", elektronske komponente proizvodi za "Blekberi", "Del", "Nintendo", "Sjaomi" i druge poznate brendove. U 2021. "Fokskon" je ostvario prihod od oko 175 milijardi dolara i zauzeo 20. mesto na listi najvećih kompanija sveta američkog časopisa Forčun.

Gou se povukao sa funkcije generalnog direktora 2019. godine kako bi se posvetio politici i mada je u prošlosti izjavljivao da "Fokskon" treba da prebaci deo svojih proizvodnih kapacitete iz matice na Tajvan, zagovornik je jakih ekonomskih i harmoničnih političkih odnosa sa Pekingom.

U govoru u kojem je izneo nameru da se uključi u trku za predsedničkog kandidata Kuomintanga, Gou je rekao da se zalaže za poboljšanje odnosa sa Pekingom i da namerava da rasprši iluziju (koju nameće proamerička vladajuća Demokratsko-progresivna partija) da Tajvan mora da bira između NR Kine i SAD, odnosno, jasno se opredeli za Vašington. On je, aludirajući na politiku miljenice Vašingtona sadašnje predsednice Caj Ingven, koja ubrzano nabavlja ogromne količine američkog naoružanje, dodao i da je siguran da može da promeni Tajvan od skladišta oružja u ostrvo tehnologije.

Gou, pored odličnih poslovnih veza u matici Kini, gde je prvu fabriku otvorio još 1988, ima i jake kontakte sa japanskom ekonomskom i političkom elitom. Njegova kompanija poslednjih godina dosta je ulagala u Zemlji izlazećeg sunca, gde je spasila bankrota posrnulog diva japanske elektronske industrije "Šarp".

Gou se rodio na Tajvanu, nakon što su njegovi roditelji, poreklom iz kineske provincije Šansi, prebegli na to ostrvo pred nastupajućim komunističkim snagama, pošto je njegov otac bio policajac koji je tokom građanskog rata podržavao kapitalističku nacionalističku partiju Kuomintang.

Pravi čovek za uspostavljanje mira u Tajvanskom moreuzu?

Da bi ostvario svoje političke ambicije, Gou, koji, interesantno, sada formalno nije član Kuomintanga, ali želi da bude njegov predsednički kandidat, verovatno će morati najpre da se ponovo učlani u partiju i suoči sa njenim istaknutim članom Hou Jujijem, gradonačelnikom Novog Tajpeja. Ako uspe da ga nadvlada, u januaru sledeće godine će izaći na megdan kandidatu Demokratsko-progresivne partije (DPP), sadašnjem potpredsedniku Tajvana Vilijamu Laju, koji se u ovom trenutku u istraživanjima javnog mnjenja kotira bolje od njega.

Gou je i pred prethodne predsedničke izbore pokušao da izbori status predsedničkog kandidata, ali se Kuomintang opredelio za drugog političara i potom izgubio izbore. Ovog puta, međutim, ta opoziciona stranka ulazi u kampanju za predsedničke i parlamentarne izbore nakon što je krajem prošle godine ostvarila veliki uspeh na lokalnim izborima, kada je osvojila vlast u čak 13 tajvanskih gradova (u odnosu na samo pet koji su pripali DPP).

Takođe, u nedavno sprovedenom istraživanju koje je obuhvatilo celo ostrvo, 47 posto ispitanika se izjasnilo da ne priželjkuje pobedu vladajuće DPP na sledećim izborima, dok je 41 odsto izrazilo želju da ona ostane na vlasti. Ipak, pojedina istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je na Tajvanu čak polovina glasačkog tela neopredeljena i da DPP i Kuomintang podržava po oko 25 posto ispitanika, što bi moglo da unese dosta neizvesnosti u borbu za političku prevlast.

Mada je Kuomintang u svetu poznat po svojoj višedecenijskoj borbi protiv kineskih komunista, u poslednjih par desetleća on je na Tajvanu politička snaga koja se bori za veće ekonomsko povezivanje i toplije političke odnose sa maticom. On čak, po nekim komentatorima, teoretski važi za partiju koja bi u budućnosti mogla da pristane na reintegraciju ostrva u zajednički politički sistem pod kontrolom vlade u Pekingu, mada je verovatno bliže istini da Kuomintang pre svega želi održavanje statusa kvo, odnosno, situaciju u kojoj Tajvan nominalno poštuje politiku jedne Kine, ali praktično uživa veliku samostalnost i poseduje višepartijski politički sistem.

S druge strane, kadidat DPP-a Laj, kao i predsednica Caj, zastupa tezu da Tajvan ne može da razljuti Peking eventualnim proglašenjem nezavisnosti, o čemu se poslednjih meseci debatovalo u javnosti, zato što već jeste nezavisan. To viđenje je, naravno, u suprotnosti sa konsenzusom s Pekingom iz 1992. i tada proklamovanim konceptom jedne Kine, kao i sa decenijskim zvaničnim tumačenjem na Tajvanu da to ostrvo jeste deo Kine, ali da komunistička vlada u Pekingu nije legitimni zastupnik kineskog naroda (već da je to kapitalistički režim u Tajpeju).

Pragmatični Gou, kao uticajna osoba i na Tajvanu i u matici, koja poseduje veze i u Tokiju, mogao bi da doprinese stabilizaciji prilika u Tajvanskom moreuzu ako bi došao na kormilo vlade u Tajpeju.