Трамп немилосрдан према пријатељу – Тајвану нису помогле ни инвестиције у САД ни куповина оружја

Горчина и разочарање на Тајвану - то острво није успело да у преговорима са Трамповом администрацијом обезбеди за себе исти третман као суседни Јапан и Република Кореја упркос својој војнополитичкој важности за Вашингтон и огромним инвестицијама у америчку привреду.

Поменуте две државе, кроз преговоре са Трамповим тимом који су предводили министар финансија Скот Бесент, први отворено геј републикански владин функционер, и министар трговине Хауард Лутник, успеле су да издејствују царине од 15 одсто на своје производе. Међутим, Тајвану је додељен намет од 20 одсто.

Наиме, Тајпеј је првобитно био "почашћен" глобама од чак 32 одсто без обзира на његову геополитичку важност у америчком обручу око матице Кине и његов економски значај за америчку и светску економију као снабдевача најсавременијих чипова, који су есенцијални за производњу суперкомпјутера.

С обзиром на то да су Јапан и Република Кореја стартовали са 24, односно, 25 одсто, можда је логично да су и након преговора Тајванци остали на нивоу који је виши од њиховог.

Штавише, царине на производе тајванског порекла пропорционално су смањене у већој мери од оних на јапанску и јужнокорејску робу.

Ипак, у Тајпеју су се надали да би могли да остваре третман равноправан са тим економским супарницима, и отуд разочарење.

Да би умирио духове председник Лај Ћингде је по окончању преговора изјавио новинарима на Тајвану да су тарифе од 20 одсто привремене и да ће његова влада издејствовати боље услове.

Неумољиви Трамп

Један од џинова тајванске економије, у времену током трајања пандемије и након ње за светску економију апсолутно есенцијално предузеће "ТСМЦ", које једино у свету производи најсавршеније логичке чипове са колима промера свега два, односно, три нанометра, обећало је инвестиције од чак 100 милијарди долара у америчку привреду и у протеклих неколико година изградило два постројења у САД.

Ни то, као ни велике куповине америчког наоружања за време првог Трамповог мандата, није било довољно за бољи резултат.

Наравно, из свега што је учинио до сада, јасно је да Трамп нема милости за америчке војнополитичке савезнике, да не признаје геополитику и безбедност као факторе који треба да партнерима дају повлашћени или равноправни трговачки положај, те да субјекте попут Јапана, Јужне Кореје и Тајвана чак доживљава као врсту паразита који деценијама злоупотребљавају великодушност САД и свој геостратешки положај да би их економски искоришћавале.

Зато у његовом одлучивању у вези са царинама утицај, чини се, није имало ни то да ће његово грубо поступање с Тајваном пружити Пекингу и снагама које су му блиске на самом острву врхунску пропагандну муницију - они сада могу са правом да народу на Тајвану кажу да им Вашингтон није пријатељ, већ колонијални владар који их по свом нахођењу користи за сопствене себичне циљеве и сугеришу му да ће у случају ратног сукоба са матицом бити жртвовани и напуштени од стране Вашингтона.

Амерички председник Доналд Трамп је још током своје предизборне кампање имао тешке речи за Тајван - оптужио га је да је његовој држави "узео" индустрију чипова и да јој никад ништа није дао. Наравно, није помогло то што је Тајван имао врло висок суфицит у робној размени са САД - у 2024.

САД су увезле тајванске производе укупне вредности од 116 милијарди америчких долара и забележиле дефицит од чак 74 милијарде.

Немир у души тајванских политичара, бизнисмена и обичних грађана

Тајвански медији су током трајања преговора писали да Вашингтон од Тајпеја тражи још веће инвестиције, као и да либерализује увоз меса и других пољопривредних производа.

Чини се, међутим, да Тајпеј ипак није ставио на преговарачки сто довољно новца за инвестиције да би стекао исти третман као Република Кореја и Јапан, који су протеклих година имали нешто мањи суфицит у робној трговини са САД од њега.

Дакле, ако жели да издејствује ниже тарифе, влада у Тајпеју ће морати да још више одреши кесу и у већој мери трансферише своје богатство у америчке трезоре.

Трампове царине у Тајпеју су обновиле страховања да ће Тајван бити искориштен као једна од карата Вашингтона у економским преговорима са матицом Кином.

Тајванци, уосталом, имају врло горко искуство из прошлости, јер када су Сједињене Државе под Никсоном и Кисинџером увиделе да имају прилику да ослабе комунистички блок тако што ће искористити пограничне и идеолошке неспоразуме између Кине и Совјетског Савеза да их раздвоје, оне су признале Пекингу право да преузме фотељу у Савету безбедности УН и одатле избациле представника Чанг Кајшекове владе утврђене на Тајвану.

Још један повод за забринутост у Тајпеју су секторске царине на увоз полупроводника (чипова) које је Вашингтон најавио, али још није одредио. Ово је проблем посебно стога што нова постројења "ТСМЦ" у Аризони још увек нису достигла максимум својих производних капацитета.

У таквом контексту, изјава де факто амбасадора САД у Тајпеју Рејмонда Грина дата почетком јула (током трајања преговора) у присуству тајванске потпредседнице Сјао Биким да "Тајван побеђује када САД побеђују" делује као потпуно депласирана пропагандна флоскула.