Koji su pravi razlozi zabrane Tik-toka

Jedna od teorija koje se mogu čuti na Dalekom istoku ovih dana je to da su, pošto su u poslednjih godinu dana kineske aplikacije najpopularnije na tržištu SAD, američke IT kompanije vrlo zainteresovane da one budu proterane s njega.

Američka država Montana postala je prvi administrativni entitet u SAD koji je doneo zakon koji zabranjuje korišćene kineske aplikacije Tik-tok na celoj svojoj teritoriji, javili su američki, a prenose mediji u Istočnoj Aziji.

Zabrana koju je izglasalo zakonodavno telo te savezne države stupiće na snagu 1. januara sledeće godine. Ne računajući Indiju, koja je nakon smrtonosnog pograničnog sukoba u Himalajima 2020. godine zabranila sve aplikacije dizajnirane u Kini, to je prvi put da je u negde u svetu u potpunosti zabranjen Tik-tok.

Pozivi na Zapadu za delimičnu ili potpunu zabranu Tik-toka pravdaju se nacionalnom bezbednošću, odnosno, potencijalnom opasnošću da bi ta aplikacija, naročito popularna među mladima, mogla da bude zloupotrebljena za špijuniranje u korist Komunističke partije Kine.

Međutim, osim što je stekao ogromni broj korisnika u SAD kao sredstvo za zabavu ali i reklamiranje usluga i proizvoda, Tik-tok je, pokazuju podaci, i aplikacija koja najviše drži pažnju američkih građana. Naime, u drugom kvartalu 2022. godine, na primer, prosečno vreme korišćenja te aplikacije u SAD je iznosilo 95 minuta dnevno, 20 minuta više od drugoplasiranog Jutjuba. Interesantno je da su Amerikanci čak duplo više vremena provodili koristeći Tik-tok nego Fejsbuk (49 min) ili Instagram (51 min).

Kinesko čedo

Tik-tok je, kao aplikacija, produkt kompanije "Bajtdens", čije je sedište u Pekingu. Odnosno, preciznije rečeno, Tik-tok je verzija za strano tržište kineske aplikacije Dou Jin, koju je osmislilo "Bajtdens".

Kako bi Tik-tok mogao da bude efikasnije prilagođen za nekineska tržišta i lakše prodavan u inostranstvu, u Singapuru je 2017. oformljeno posebno preduzeće istog imena, koje je ćerka kompanija "Bajtdensa".

Sam "Bajtdens" je pre 11 godina osnovao kineski preduzetnik Džang Ji Ming, bivši uposlenik američkog "Majkrosofta". On je došao na ideju da stvori algoritam koji korisnicima na osnovu njihovih prethodnih pretraga daje predloge da pogledaju nove sadržaje poput videa, reklama i članaka i tako im štedi vreme i trud. On je taj koncept, koji je danas opšteprihvaćen i primenjen i u internet tragačima kao što je Gugl i društvenim medijima poput Jutjuba, najpre primenio na sopstvenoj informativnoj internet platformi Toutjao (kineski „Naslovi"). Upravo u tome umnogome leži popularnost ili zaraznosti Tik-toka - to je aplikacija čiji algoritam neprekidno pred oči korisnika izbacuje mnoštvo novih sadržaja koji bi mu mogli biti zanimljivi.

Džang je zahvaljujući toj inovaciji stekao fantastično bogatstvo, koje se danas procenjuje na oko 50 milijardi američkih dolara, što ga trenutno čini drugim najimućnijim čovekom u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

Postavljanje bodljikave žice

Zabrana u Montani doneta je samo dve i po nedelje nakon što je direktor "Tik-toka" Šou Zi Ču satima odgovarao na oštra, provokativna i na momente uvredljiva pitanja i komentare američkih poslanika na saslušanju koje je upriličio Komitet za energiju i trgovinu Kongresa. Ču je dobio poziv za to propitivanje pod izgovorom da postoji opravdana sumnja da bi njegova kompanija mogla da lične podatke svojih korisnika prosledi komunističkim vlastima u Pekingu u skladu s kineskim zakonom ili pod pukom prisilom.

Američki kongresmeni tokom saslušanja su, pored optužbe da je instrument špijunaže i platforma na kojoj se cenzurišu objave čiji je sadržaj nepovoljan po vlasti u Pekingu, stavili na teret kompaniji "Tik-tok" i to da je njena aplikacija medijum za tendenciozno informisanje, dezinformisanje i govor mržnje.

I dok su američki parlamentarci naglašavali da su Evropska unija, vlade Velike Britanije, Kanade i Novog Zelanda zabranile instaliranje aplikacije Tik-tok na telefonima državnih službenika zbog zabrinutosti za bezbednost njihovih podataka, Ču je rizike koje su te vlade navele okarakterisao kao "hipotetične i teoretske", bez pravih, konkretnih dokaza. On je u više navrata istakao da je njegova firma registrovana u Singapuru, gde joj je i sedište, da se svi serveri na kojima se čuvaju lični podaci američkih korisnika u vlasništvu američke kompanije "Orakl" i da se nalaze na teritoriji SAD, u državi Teksas. Njima pristup imaju samo zaposleni u novoformiranoj američkoj kompaniji "Tik-tok podaci". Ču je naveo da će se njegova firma postarati da ti podaci budu i kibernetski adekvatno zaštićeni i obećao da će ona omogućiti inspekcije nadležnim organima.

Štaviše, u jednom trenutku, Ču, koji je u prošlosti radio u krupnoj kineskoj telekom firmi "Sjaomi" i "Bajtdensu", se saglasio sa zabranama Tik-toka na telefonima vladinih službenika na Zapadu, rekavši da lično misli da nijedan državni telefon ne bi trebao da na sebi ima ikakve društvene mreže i aplikacije, uključujući tu i Tik-tok.

Pitanje nacionalne bezbednosti ili borba za tržište?

Američke parlamentarce najviše je brinulo to što je roditeljska kompanija "Tik-toka" kineski "Bajtdens", u kojem postoje zaposleni koji su članovi Komunističke partije Kine i koji se potencijalno uvek može naći izvrgnut pritisku te partije i kineske države. Sam direktor „Tik -toka" četrdesetogodišnji Ču, u prošlosti je bio direktor finansija u "BajtDensu". Među neprijateljski nastrojenim američkim kongresmenima bilo i onih koji su aplikaciju Tik-tok nazvali "špijunom u džepu Amerikanaca".

Međutim, zbog činjenice da je kompanija "Tik-tok" preduzeće sa sedištem u Singapuru, da je njeno rukovodstvo, uključujući tu i Čua, poreklom iz tog grada države, te da su serveri s podacima američkih korisnika u rukama američke kompanije i da se njima barata po zakonima SAD, pojedini analitičari u Severnoj Americi i Aziji ocenjuju da ne postoji racionalan razlog za smatrati da je Tik-tok pretnja po bezbednost američkih građana. Radije, iako se o tome ne govori javno, pravi razlog za američki pritisak na Tik-tok, po njima, je to što je on, kao i još nekoliko drugih kineskih aplikacija, zapravo već lider na američkom tržištu, odnosno, to što suzbija iste ili slične proizvode američkih kompanija kao što su "Meta" ili "Majkrosoft".

Zapravo, u SAD, tri od četiri aplikacije koje su najviše puta daunloudovane u 2022. godini su kineskog porekla. Pri tom, Tik-tok je čak najniže plasirani od njih. Naime, u SAD u poslednjih šest meseci najviše pažnje privlači kineska aplikacija po imenu Temu. To je komercijalna platforma koja omogućuje interakciju prodavaca i kupaca i američke potrošače povezuje direktno s kineskim firmama, bez korišćenja američkih posrednika u transportu i skladištenju robe, zahvaljujući čemu njeni korisnici imaju mogućnost da dođu do proizvoda koje žele za manje novca od drugih. Povrh toga, platforma je tako struktuirana da se kineski proizvođači na njoj međusobno nadmeću da ponude što nižu cenu za isti proizvod.

Druga trenutno najpopularnija aplikacija u SAD je softver za obradu fotografija i video klipova KepKat, koji je proizvod već pomenutog "Bajtdensa".

Osim Temua, Kep-kata i Tik-toka, među prvih sedam najpopularnijih aplikacija u SAD trenutno je i ona koja pripada kineskoj modnoj kompaniji "Šein". Taj gigant sa preko 100.000 zaposlenih, čija je vrednost u 2022. godini procenjena na preko 100 milijardi dolara, je u SAD ostvario sjajan kumulativan rezultat od preko 200 miliona daunloudovanih aplikacija za šoping.

To sve sugeriše, da domaće američke internet kompanije kod kuće gube trku s kineskim takmacima, koje pored inovacija podupire i opšta snaga kineske ekonomije. SAD su pred izbijanje pandemije novog korona virusa pod izgovorom bezbednosti i opasnosti od špijuniranja uskratile korišćenje američkih patenata kineskom telekomunikacionom divu „Huavej" i tako onemogućile prodaju njegovih mobilnih telefona i finansijski ga znatno oslabile u trenutku kada je on svojom 5G tehnologijom počeo da osvaja svetsko tržište.

Zato, nije nemoguće da iza pritiska na kompaniju "Tik-tok", koja sada osvaja globus, stoji i ekonomski interes američkih kompanija, finansijera izbornih kampanja političke elite u Vašingtonu, da proteraju kineske konkurente sa američkog i tržišta EU.