Filipini, povratak u okrilje Amerike

Sto dana nakon stupanja na dužnost novog filipinskog predsednika Ferdinand Markosa mlađeg na funkciju sasvim je jasno da je on napustio spoljnu politiku svog prethodnika Rodriga Dutertea, koji je nastao da zemlju ekonomski i politički približi Kini a vojno Rusiji.

Markosova vlada vredno radi na obnavljanju snažnih vojnih veza koje je mnogoljudna ostrvska zemlja u jugozapadnom Pacifiku decenijama imala sa Vašingtonom.

Ferdinand Markos mlađi, sin istoimenog diktatora koji je u prošlosti dvadeset godina surovo vladao Filipinima, stupio je na funkciju predsednika zadnjeg dana juna, nakon što je na izborima u maju ubedljivo porazio svoje protivkandidate, među kojima je najveći rival bila bivša potpredsednica Leni Robredo. 

Brzo po stupanju na dužnost, Markos se sastao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom i državnim sekretarom (ministrom spoljnih poslova) SAD Entonijem Blinkenom.

Krajem prošlog meseca na Havajima su se susreli i američki ministar odbrane Ostin Lojd i njegov filipinski kolega Hose Faustino, koji su se saglasili da pojačaju vojnu saradnju, uključujući tu deljenje obaveštajnih podataka, prisustvo američkih trupa na Filipinima, zajedničke pomorske patrole i integrisanje odbrambenih sistema dve države. Štab filipinske mornarice u avgustu je posetio i komandant američke Pacifičke flote Semjuel Paparo. 

To je sve usmereno na kontriranje nastojanjima Narodne Republike Kine da putem izgradnje pristaništa, avionskih pista i radarskih i prislušnih stanica na atolima i ostrvima u Južnom kineskom moru njime fizički ovlada i na pružanje podrške odbrani Tajvana od eventualne kineske vojne intervencije. 

Mediji u Istočnoj Aziji sada pišu da je za narednu godinu planirano čak 500 zajedničkih vežbi, patrola i drugih aktivnosti američke i filipinske vojske. Na najvećim zajedničkim godišnjim vojnim manevrima "Balikatan" sledeće godine će učešće uzeti duplo više američkih vojnika nego za vreme Duterteovog mandata. 

Gore navedeni talas susreta američkih i filipinskih zvaničnika jasan je pokazatelj želje Markosove vlade da povrati čvrste vojne i političke veze sa Vašingtonom, odnosno, ponovo u potpunosti zađe pod američki odbrambeni štit, pod kojim se nalazila i nakon sticanja nezavisnosti od SAD, od 1946. naovamo, što je naročito bilo izraženo tokom Hladnog rata, kada se u Manili strahovalo da bi širenje komunizma u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji (u zemljama kao što su Kina, Vijetnam i Laos) moglo da zahvati i Filipine, gde je vlada uz američku pomoć ratovala protiv komunističkih ali i islamskih pobunjenika.

Duterteov zaokret prema Pekingu i Moskvi

Reč je o povratku pod okrilje Vašingtona jer je prethodni predsednik Rodrigo Duterte za vreme svog šestogodišnjeg mandata, isprovociran stalnim kritikama u vezi kršenja ljudskih prava i gušenja slobode medija koje su na njegov račun dolazile iz američke ambasade u Manili i samog Vašingtona, svesrdno nastojao da ublaži tenzije između svoje zemlje i Narodne Republike Kine oko teritorija u Južnom moru i da onda, obezbeđivanjem ogromnih kineskih investicija koje su se merile desetinama milijardi dolara, drastično umanji ekonomski i politički uticaj koji SAD imaju na Filipine. 

On je čak i doneo (ispostaviće se, privremenu) i za Vašington vrlo uznemirujuću odluku da suspenduje Sporazum o gostujućim snagama (VFA) s Vašingtonom i tako praktično u potpunosti onemogući stacioniranje američkih vojnika na filipinskoj teritoriji, koji, mada su nakon završetka hladnog rata 1992. godine napustili veliku pomorsku bazu Subik i gigantsku vazdušnu bazu Klark na ostrvu Luzon i dalje u nemalom broju vršili česte višenedeljne obuke i vežbe na tlu Filipina i zadržavali pravo da u toj zemlji drže zalihe naoružanja, goriva i delova.

Tu odluku je povukao kada je republikanac Donald Tramp 2017. zauzeo predsedničku fotelju u Vašingtonu, budući da su pomenute kritike u vezi kršenja ljudskih prava i političkih sloboda na njegov račun dolazile prevashodno iz vrha Demokratske stranke, uključujući tu i bivšeg predsednika Baraka Obamu. 

Deterte je pokrenuo i inicijativu da se ruskim ratnim brodovima omoguće posete filipinskim lukama i od Moskve nabavi kontingent naoružanja (uglavnom pušaka, vozila i transportnih helikoptera "Mi-17"). On je čak lično obišao jedan od pet ruskih ratnih plovila (tri broda i dve podmornice) koji su za njegovog mandata na čelu države 2017. stigli u Manilu i prisustvovao ceremoniji predaje ruske vojne donacije od pet hiljada kalašnjikova, isto toliko šlemova, te milion metaka i 20 vojnih kamiona. 

Štaviše, i tri kineska ratna broda simbolično su iste 2017. godine uplovila u lučki grad Davao na ostrvu Mindanao, koji je rodno mesto Rodriga Dutertea, u kojem je on pre nego što je postao predsednik obavljao funkciju gradonačelnika i razvio svoj beskompromisni stil borbe protiv trgovine drogom. Duterte je i tada lično posetio kineske mornare, kao što je prethodno učinio i sa Rusima. Pod njegovom palicom država je primila i kinesku donaciju u lakom naoružanju vrednu oko sedam miliona dolara.

Međutim, zbog pretnje američkih ekonomskih sankcija pred sam odlazak sa funkcije predsednika u junu ove godine Duterte je bio prisiljen da otkaže ugovorenu nabavku 16 ruskih transportnih helikoptera, koja je bila vredna oko 270 miliona dolara – potez koji pojedini novinari ipak pripisuju uticaju Markosa mlađeg koji je u tom trenutku već bio izabran i vršio pripreme za preuzimanje funkcije od Dutertea.

Mlađi Markos izdao Dutertea?

U svetlu Markosovog preokreta u spoljnoj politici koji negira veliki trud svog prethodnika, zvuči interesantno, pa i ironično, činjenica da je u svom pohodu na vrh države mlađi Markos tokom kampanje imao veliku podršku predsednika Rodriga Dutertea i njegovih pristalica, koji su doprineli rehabilitaciji porodice Markos, optužene za zločine protiv opozicionih političara i medija tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka i iznošenje u inostranstvo do deset milijardi dolara državnog novca i imovine nakon pada starijeg Markosa sa vlasti početkom 1986. godine. 

Bivši predsednik Rodrigo Duterte, kao simbolični gest prijateljstva prema mlađem Markosu, je još 2016. izdejstvovao prebacivanje posmrtnih ostataka njegovog kontroverznog oca sa lokalnog groblja u provinciji Ilokos Norte u aleju velikana u prestonici Manili, pravdajući to time da je stariji Markos zaslužio državnu počast jer bio predsednik i vojnik. On je i vršio pritisak da se okončaju preostale istrage o novcu koji su Markosovi prebacili u inostranstvo. 

Štaviše, Duterteova ćerka Sara, po istraživanjima javnog mnjenja godinama najpopularnija političarka na Filipinima, složila se da se kandiduje za potpredsednicu države kao podrška Ferdinandu Markosu mlađem – ta ispomoć porodice Duterte, čini se, bila je plodonosna, jer su oboje na ovogodišnjim majskim izborima ostvarili pobede s najvećom ikad zabeleženom prednošću u odnosu na protivkandidate. (Na Filipinima se ne samo predsednik već i potpredsednik bira direktno na izborima, pa je moguća i situacija u kojoj su dve najviše ličnosti u zemlji iz različitih partija ili interesnih grupa.)

Zato je već nekoliko godina u političkim krugovima i javnosti Filipina vladalo uverenje da su političke dinastije Markos i Duterte oformile snažan savez koji će im omogućiti da zadrže vlast u svojim rukama i u sledećoj generaciji. To viđenje ili prognoza zaista se ostvarilo ove godine jer su se kormila države dokopali i mlađi Markos i Duterteova ćerka, s tim što ovaj prvi, kao predsednik države, ima mnogo veća ovlašćenja.

On ih je iskoristio ne samo da svoju zemlju ponovo vojnopolitički zbliži sa SAD, zbog čega je i prekršio obećanje da Sari Duterte dodeli zvanje ministra odbrane, već i da zaustavi realizaciju nekoliko krupnih kineskih investicija koje je privukla Duterteova vlada i tiho ali definitivno okonča zloglasni Duterteov rat protiv droge, koji su karakterisala brutalna vansudska pogubljenja i u kojem su, veruje se, policija i grupe samoorganizovanih građana pred čijim delovanjem su državni organi zatvarali oči usmrtile više hiljada ljudi. 

Osim toga Markos je, tvrde poznavaoci prilika na Filipinima, izrazio i skepsu za Duterteov plan da se država federalizuje kako bi se dalo više moći provincijama u unutrašnjosti.

To je sve ozbiljno uzdrmalo veze i saradnju između dva politička klana i bivši predsednik Duterte se, pišu mediji u Aziji, nakon samo tri meseca Markosovog mandata već proglasio njegovim političkim protivnikom, te sada radi na tome da organizuje svoju partiju kako bi se na narednim parlamentarnim izborima 2025. snažno suprotstavio Markosovim pristalicama.