субота, 12.03.2022, 07:00 -> 12:55
Извор: РТС
Аутор: Марко Милојевић
Tango MMF-a i Argentine, tužna igra koja se priča
Dok se Argentina bori za vazduh i oporavlja od kovida, na naplatu dolazi dug od 57 milijardi dolara, prema aranžmanu sa MMF-om koji je sklopila administracija sada bivšeg predsednika Mauricija Makrija. Od kada je Argentina postala članica Fonda 1956. godine, vlade u Buenos Ajresu su tražile i pristale na 21 hitan program finansijske podrške, od kojih većina traje manje od 24 meseca. Zato može da ne začudi činjenica da se u zemlji koja je nazvana po srebru, među mnoštvom muzeja Buenos Ajresa, jedan izdvaja, makar po imenu - Museo de la Deuda Externa, ili Muzej spoljnog duga.
Donji dom argentinskog Kongresa odobrio je nakon rasprave koja je trajala 12 sati nacrt zakona koji podržava vladin sporazum vredan 45 milijardi dolara sa Međunarodnim monetarnim fondom, što je ključni korak ka njegovom konačnom odobrenju.
Sa 200 glasova za i 37 protiv, uz 15 uzdržanih, poslanici u Predstavničkom domu glasali su za sporazum nakon maratonske sednice koja je završena oko 3 sata ujutru.
Predlog zakona će narednih dana biti upućen u Senat, a ako ga zakonodavci odobre, ide na odobrenje i Izvršnog odbora MMF-a.
Glasanje su pratili neredi ispred Kongresa, kamenice i molotovljevi kokteli.
Portparolka predsednika Alberta Fernandeza, Gabrijela Seruti rekla je da je sporazum "najbolje moguće rešenje" za krizu u zemlji i pozvala i opozicione poslanike da stanu iza sporazuma.
"Važno je imati ovo rešenje da bi se izbegla katastrofa", rekao je novinarima u četvrtak poslanik vladajuće stranke Serhio Masa, predsednik Donjeg doma.
Blumberg navodi da sukob oko postizanja sporazuma nije samo između vlade orijentisane na levicu koja želi više slobode u trošenju i zvaničnika MMF-a koji se zalažu za smanjenje budžeta, već između vlade i još liberalnijih članova sopstvene stranke.
To je održalo "naelektrisanje" na visokom nivou čak i nakon što je preliminarni dogovor postignut krajem januara. Ulozi su značajni i za MMF, koji je uložio najviše resursa u jednu zemlju od kada je formiran na konferenciji u Breton Vudsu.
O razmerama problema koji zapljuskuje zaliv Buenos Ajresa, zasigurno jednog od najlepših na svetu, govori i to da Argentina ima čak i Muzej spoljnog duga (Museo de la Deuda Externa) u kome je davne 2006. godine otvorena posebna soba sa tematikom posvećenom odnosima Argentine i MMF-a.
Na sajtu muzeja navodi se da je decembra 2001. godine pitanje spoljnog duga, nakon što je devedesetih nestalo iz ekonomskih krugova i medija ponovo dobilo na snazi, kada je tadašnji predsednik Adolfo Rodrigez Saa u Nacionalnom kongresu proglasio prestanak plaćanja, pozivajući se na odgovornost zakonodavne vlasti u tretiranju tog pitanja, koji je sistematski delegiran izvršnoj vlasti.
Argentina je odsečena od većine inostranih izvora finansiranja otkako, po deveti put, 2020. nije izmirivala obaveze po pitanju spoljnog duga.
Otplate MMF-u ukupno iznose oko 18 milijardi dolara u 2022. godini, 19 milijardi dolara u 2023. i pet milijardi dolara u prvoj polovini 2024. - ukupno 46 milijardi dolara od sredine 2021. do sredine 2024., plus kamate.
Šta želi Argentina?
Ukratko, više vremena da otplati više od 40 milijardi dolara duga MMF-u iz poslednjeg programa ekonomske pomoći 2018. MMF je Maurisiju Makriju, prethodnom predsedniku, nastojao da pomogne u borbi protiv recesije, uz smanjenje fiskalnog deficita. Međutim, Makri je izgubio naredne izbore, a Vlada nije uspela da zauzda inflaciju.
Sadašnji predsednik Alberto Fernandez zatražio je prošireni program finansiranja, ili EFF, koji bi Argentini dao najmanje četiri i po godine grejs perioda pre nego što počne da vraća dug.
MMF je pristao na tu ideju i nakon više od godinu dana razgovora, Argentina je postigla inicijalni sporazum sa vašingtonskom organizacijom.
Argentina ima za cilj da do 2025. postigne uravnotežen budžet, ako se izuzmu kamate. Pre toga, pristala je da smanjuje primarni fiskalni deficit od 2,5 odsto u 2022. godini, 1,9 odsto u 2023. i 0,9 odsto u 2024. za novi program vredan 44,5 milijardi dolara.
Dok je ministar ekonomije Martin Guzman rekao da program neće uključivati reforme u sektoru rada ili u pogledu penzija, MMF je saopštio da će smanjenje energetskih subvencija biti "od suštinskog značaja za poboljšanje strukture vladine potrošnje". Argentina je prošle godine potrošila blizu 11 milijardi dolara na energetske subvencije.
I to je jedno od spornih pitanja. Jedno od glavnih neslaganja sa zvaničnicima u Vašingtonu tokom meseci neuspešnih razgovora bilo je oko toga koliko brzo povući velike subvencije na cene struje i gasa.
Argentina će ove godine smanjiti subvencije za energetiku za planiranih 0,6 odsto BDP-a, nešto na šta analitičari upozoravaju da je nerealno, s obzirom na porast globalnih cena goriva.
Politička dilema
Opozicioni blok ima jaču poziciju u oba doma nakon debakla vladajuće koalicije na izborima tokom sredine mandata. Donji dom je u decembru odbacio vladin predlog budžeta za 2022.
Postoji i dugogodišnja tenzija unutar vlade. Poslanik Maksim Kirhner, sin moćne potpredsednice Kristine Fernandes de Kirhner, podneo je ostavku na mesto šefa bloka donjeg doma vladajuće stranke u znak protesta zbog sporazuma sa MMF-om.
"Ova odluka je rođena iz toga što se ne deli strategija koja je korišćena, a još manje rezultati dobijeni u pregovorima sa MMF-om, koje vodi isključivo ekonomski kabinet", napisao je Kirhner, ključni glas u krajnje levom krilu vladajuće koalicije.
Molba iz Meksika
Fernando Sedano, ekonomista u Morgan Stenliju, opisao je program MMF-a koji će odložiti otplatu duga do 2026. godine kao "mek" i "netransformativan", rekavši da plan nije doneo nikakve strukturne reforme za podsticanje investicija i dugoročnog rasta, piše Fajnenšel tajms.
Kada odbor MMF-a da zeleno svetlo, što se očekuje, zemlja će dobiti 9,8 milijardi dolara sredstava. Dodatni iznosi podležu kvartalnim revizijama MMF-a.
Molbu da prihvati program zvaničnom Buenos Ajresu uputio je i predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador.
"Časni ljudi znaju da ste bankrotirali zbog neodgovorne odluke vašeg prethodnika da se Argentina neograničeno zadužuje kod stranih vlada i finansijskih organizacija", rekao je Lopez Obrador, čitajući pismo upućeno Fernandezu.
Argentinska ekonomija je u teškom stanju. Godišnja inflacija iznosi više od 50 odsto, pritisak na lokalni devizni kurs raste, a rezerve u dolarima su na opasno niskom nivou.
Коментари