Folksvagen u potrazi za vrhunskim IT stručnjacima – da li će potisnuti Teslu

"I baš kada se skrasio sa poslom u restoranu, slučaj je njegovu karijeru totalno preokrenuo. Posao u restoranu jeste bio zabavan, ali me nije ispunjavao", priča Kerner za Dojče vele.

"Prijateljica koja je pisala svoj doktorski rad u Folksvagenu, ispričala mi je o novoj školi programiranja u Volfsburgu pod nazivom 'Fakultet 73'. Škola je nudila sjajnu priliku da učim i radim za Folksvagen. I to stvari koje uživam da radim", dodaje.

U martu prošle godine Kerner je završio "Fakultet 73" sa diplomom programera, a u Folksvagenu je dobio ugovor i stalno radno mesto. Sada je deo tima koji je zadužen za nesmetano odvijanje radnih procesa u Folksvagenovom IT servisu.

"Za sada se samo zabavljam. Želim dalje da se razvijam kao programer, kao 'product owner'. Ovo su zanimljiva vremena u Folksvagenu, jer se koncern fokusira na električna vozila. Baš to je ono što sam priželjkivao", kaže tridesetpetogodišnjak.

Strategija Folksvagena: prekvalifikacije i usavršavanje

"Fakultet 73" (Faculty 73) naziv je inspirisan serijom Teorija velikog praska (The Big Bang Theory) i likom iz te serije Šeldonom Kuperom koji obožava broj 73. Škola je ključni deo Folksvagenovog ulaganja u softver vredan više milijardi evra, čime se taj koncern priprema da potisne "Teslu", lidera na tržištu električnih automobila.

Škola programiranja trebalo bi da pomogne Folksvagenu rešavanju problema nedostatka informatičara. Na tržištu se vodi intenzivna borba za talente i to ne samo s kolegama iz automobilske industrije, već i s koncernima koji takođe rade na razvoju električnih vozila, poput Epla i Alfabeta.

"Fakultet 73" nalazi se u Volfsburgu, gradu u kojem je i sedište koncerna Folksvagen, i u njemu se ljudi obučavaju u osnovama programiranja. Planirano je da se do 2024. obuči oko 600 IT stručnjaka, a većina polaznika su oni koji su već zaposleni u Folksvagenu, a žele nove zadatke. Oni zarađuju i dok uče, a nakon dvogodišnje obuke dobijaju stalno zaposlenje u Folskvagenu.

"Više od 70 odsto ljudi koje smo upisali prošle godine došlo je iz samog Folksvagena", kaže za Dojče vele Ralf Linde, šef Akademije Folksvagena i glavni direktor za obrazovanje u tom nemačkom automobilskom koncernu. Većina polaznika je do sada radila na montažnim trakama i u njihovim očima može se videti da je ovo jedna od najvećih šansi koje su ikada dobili."

U potrazi za neotkrivenim softverskim talentima

Folksvagenova potraga za softverskim talentima nije ograničena samo na "Fakultet 73", već se obavlja i u Školi za softverske inženjere pod nazivom "42 Volfsburg" (42 Wolfsburg). Škola je besplatna, a pomaže joj u najvećoj meri upravo Folksvagen – hardverom, donacijama i stručnjacima. Među partnerima su i Majkrosoft i Gugl.

Ta škola zaobilazi konvencionalne metode u obuci nove generacije softverskih profesionalaca, od kojih će mnogi, kako se nadaju u Folksvagenu, na kraju raditi za tog proizvođača automobila i pomoći mu u njegovom radikalnom prelazu na električna vozila.

Škola "42 Volfsburg" ističe se po onome što – ne nudi, slično kao i škole "42 lanca kodiranja" koje je pokrenuo francuski preduzetnik Ksavije Nil. Nema predavanja, udžbenika ili profesora – samo učenje i razmena ideja s vršnjacima. Škola ne dodeljuje nikakvu državno priznatu diplomu i nema plaćanja školarine. Mogu da se prijave svi koji su stariji od 18 godina i vole programiranje.

Ideja je pozajmljena iz Silicijumske doline i tamošnje kulture rada i učenja samo onoga što volite i što vam predstavlja zabavu i uživanje. U školi postoji amfiteatar, ali i mesta, tačnije "čaure za spavanje" (sleeping pods), konzole za video-igre, stoni fudbal, pa čak i kutak za trendi-sport „slackline" , neku vrstu hodanja po žici. Sve to je tu kako bi se pomoglo polaznicima da se snađu u teškoćama i pritiscima dok se osposobljavaju za vrhunske programere.

"Folksvagen se zainteresovao za potencijal naših učenika i naš koncept učenja", kaže za Dojče vele Maks Senges, izvršni direktor firme "42 Volfsburg". "U Folksvagenu postoji ogromna potreba za talentima. Oni uočavaju potencijal naših studenata, ali istovremeno žele i da njihovi ljudi dođu ovde kao saradnici i pokupe neke od aspekata kulture i načina razmišljanja koje nudimo."

Senges, bivši menadžer Gugla, trenutno je zauzet postavljanjem još jednog kampusa za svoju nekonvencionalnu školu kodiranja – ovaj put u Berlinu, informatičkom centru Nemačke. Folksvagen i njegova softverska jedinica CARIAD takođe računaju na "42 Berlin", programersku školu koja bi trebalo da počne s radom ove jeseni.

Softver koji vrti novac

Softver je tako postao "sveti gral" za proizvođače automobila, firme koje su tradicionalno davale prednost hardveru. Švajcarska investiciona banka UBS procenjuje da će do 2030. softver biti najveći izvor prihoda za proizvođače automobila i da će im donositi zaradu od 1,7 biliona evra na područjima kao što su robo-taksi, infotejment ili napredni sistemi za asistenciju vozaču.

Tradicionalni proizvođači automobila poput Folksvagena, Tojote i Stelantisa, za koje UBS procenjuje da godinama zaostaju iza Teslinih softverskih mogućnosti, krenuli su u akciju ulaganja milijardi, osluškivanja trendova koji stižu iz Silicijumske doline i uspostavljanja sopstvene softverske grane.

Folksvagen ima za cilj da 60 odsto softvera bude razvijeno u samom koncernu. Trenutno je to samo 10 odsto. U narednih pet godina uložiće 27 milijardi evra u pokretanje svog softverskog centra.

"U načelu, ako se softver razvija u samoj firmi, štedi se mnogo novca koji bi inače otišao dobavljačima", kaže za Dojče vele Markus Baum iz konsultantske kuće "Roland Berger".

Borba za softverske talente

Softverske ambicije proizvođača automobila verovatno će do 2030. dovesti do trostrukog ili četvorostrukog povećanja potražnje za softverskim inženjerima, smatraju u konsultantskoj kući "Mekinzi", Evropska komisija procenjuje da je na Starom kontinentu trenutno potrebno čak pola miliona IT stručnjaka.

"Veliki je problem kada želite da izgradite softverske resurse u Evropi, a još gore je kada to želite da uradite u Nemačkoj. Naši klijenti nekako veruju da je to izvodljivo samo ako radite na globalnom nivou", primećuje Baum. On kaže da njegovi klijenti u automobilskoj industriji razmišljaju o osnivanju centara za razvoj softvera u Aziji.

Za proizvođače automobila kao što je Folksvagen veliki deo problema predstavlja njihov imidž među mladim softverskim inženjerima. Ukorenjena hijerarhija, opsednutost procesima, ogromna birokratija, uticajni sindikati i sedišta firmi koja su često u manjim gradovima kao što su Volfsburg i Ingolštat – sve to ih često čini manje atraktivnim poslodavcima.

Folksvagen prihvata te kritike i zato je i formirao posebnu softversku jedinicu CARIAD s agilnijom radnom kulturom. Radi se takođe i na reformi drugih poslovnih odeljenja.

"S obzirom na to da je Folksvagen ogroman koncern, sasvim je prirodno da imamo različite segmente koji koegzistiraju: ukratko – stari Folksvagen i novi koji pokušavamo da stvorimo ovom transformacijom", kaže Maks Linde, koji je odgovoran i za podsticanje promena u kulturi rada.

"Radimo na tome da Folksvagen učinimo agilnijim, smanjimo hijerarhiju i poboljšamo radnu kulturu. Činimo sve da budemo atraktivni za tehnološke talente na tržištu.