Lukašenko upozorava EU da će zavrnuti gasovod, Moskva pere ruke od pretnji

Dok beloruski lider Aleksandar Lukašenko upozorava Evropsku uniju da će "zavrnuti slavinu" na gasovodu, Kremlj se pravda da beloruski lider nije konsultovao Moskvu pre nego što je ukazao na mogućnost prekida tokova prirodnog gasa u Evropu.

Iz Moskve ističu da je Rusija pouzdan izvoznik koji ispunjava svoje obaveze i obećavaju da će tako i ostati.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je Rusiju opisao kao garanta energetske bezbednosti Evrope, tvrdi da Lukašenkova pretnja nije bila koordinirana sa Moskvom.

"Pouzdanost Rusije kao dobavljača i partnera za ne može biti dovedena u pitanje", rekao je Peskov.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov predložio je ranije da Evropskoj uniji finansijski pomogne Minsku, kako bi zaustavili migrantsku krizu.

"Ne treba zaboraviti čijom se krivicom sve ovo dešava. Uzroci leže u politici koju su zapadne zemlje, uključujući NATO i Evropsku uniju, mnogo godina vodile na Bliskom istoku i na severu Afrike, nastojeći da tamo nametnu život po zapadnom modelu. Treba izbegavati dvostruke standarde kada je reč o pitanju prijema izbeglica ili odbijanja prijema", rekao je Lavrov.

"Mi grejemo Evropu, a oni nam prete"

Aleksandar Lukašenko je odbacio optužbe Evropske unije da izvodi "hibridni napad" na Evropu ohrabrujući hiljade migranata koji beže iz siromaštva i ratom razorenih područja da pokušaju da pređu u Poljsku.

Okrivio je 27 članica EU za krizu na granici njegove zemlje i kao odgovor na pretnje iz Unije najavio mogućnost presecanja gasovoda koji prenosi ruski gas preko Belorusije ka Poljskoj i Nemačkoj.

"Mi grejemo Evropu, a oni nam i dalje prete da će zatvoriti granicu. A ako tamo isključimo prirodni gas? Preporučio bih da poljsko rukovodstvo, Litvanci i drugi bezglavi ljudi razmisle pre nego što progovore", prokomentarisao je Lukašenko pretnje sa Zapada za državnu novinsku agenciju.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je ranije ove nedelje najavila da će Unija proširiti sankcije protiv Belorusije.

"Ovo nije bilateralno pitanje Poljske, Litvanije, Letonije i Belorusije, ovo je izazov za celu Evropsku uniju. Takođe, ovo nije migrantska kriza, ovo je pokušaj autoritarnog režima da destabilizuje svoje demokratske susede. Ovo neće uspeti", naglasila je Fon der Lajen.

Dok Lukašenko preti, beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej tvrdi da je Belorusija oko 2.000 migranata vratila nazad u zemlje iz kojih su došli, u pokušaju da zaustavi ilegalnu migraciju.

"Zadržali smo oko 700 prekršilaca na granici i vratili oko 2.000 ljudi koji su došli iz drugih zemlje i nisu imali odgovarajuća dokumenta", rekao je Makej.

Evropsko tržište gasa, na kojem su cene dostigle rekordne vrednosti ppoteklih nedelja, svakako bi bilo veoma osetljivo na svaki prekid protoka ruskog gasa preko Belorusije. 

(Ne)namerna migrantska kriza

Odnosi Evropske unije sa Belorusijom zaoštreni su zbog nove migrantske kriza u Evropi koju je izazvao veliki broj migranata iz Sirije, Iraka i Avganistana koji na granici Belorusije i susednih zemalja pokušavaju da se dokopaju Evropske unije.

Poljska je rasporedila 15.000 vojnika duž granice sa Belorusijom, kako bi sprečila pokušaje upada migranata na teritoriju te zemlje iz pravca Belorusije, dok je Vlada Litvanije odobrila uvođenje vanrednog stanja u regionima koji se graniče sa Belorusijom.

Evropska unija, čije su članice Poljska i Litvanija, optužuje Minsk i da iz osvete podstiče migrante sa Srednjeg istoka i iz Afrike da pokušaju da uđu u Uniju preko Belorusije.

Lukašenkova vlada negira da pokušava da isfabrikuje migrantsku krizu i krivi Zapad za prelaske preko granica. Potvrđuju da migranti idu ka granici, ali kažu i da se Varšava prema njima odnosi na nehuman način.

"Lukašenko pretnja regionalnoj stabilnosti"

Estonija, Francuska, Irska, Norveška, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija pokrenule su pitanje migrantske krize i tokom sastanka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija održanog iza zatvorenih vrata.

Navedene države opisale su beloruski pristup kao neprihvatljiv i optužili predsednika Aleksandra Lukašenka da postaje pretnja regionalnoj stabilnosti, pozvavši na snažnu međunarodnu reakciju i pozivanje Belorusije na odgovornost i obećavši da će razgovarati o daljim merama koje mogu da preduzmu.

Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije je oštro odgovorilo da su zatvorene konsultacije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija veštački inscenirane, s ciljem da se naknadno donesu neosnovane optužbe na račun Minska. 

Zapad je već uveo sankcije beloruskoj vladi zbog nasilnog gušenja masovnih protesta prošle godine, a nakon izbora u kojima je Aleksandar Lukašenko proglasio pobedu. Opozicija tvrdi da su izbori pokradeni, što on negira.