Avganistan - lavovi, otmice i ultimatumi

Posada ukrajinskog aviona bila je šokirana kada je preko piste pretrčala grupa naoružanih ljudi, ušla u letelicu i naredila pilotu da odmah poleti ka Iranu.

"Naš avion je bio otet prošle nedelje", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine, Jevhen Jenin, ali za sada nema informacija o tome ko ga je oteo ni šta je posle bilo sa letelicom.

Iranske vazduhoplovne vlasti odbacile su tvrdnje da je ukrajinski avion bio otet, navodeći da je letelica prošle noći, nakratko, sletela u Mašad kako bi dopunila gorivo i zatim nastavila let ka Kijevu. 

Vlasti u Kijevu su navele da su propala još tri pokušaja evakuacije jer ukrajinski državljani, jednostavno, nisu mogli da stignu do kabulskog aerodroma.

I ukrajinske vlasti su, nešto kasnije, promenile priču, pa je portparol Ministarstva inostranih poslova Oleg Nikolenko navode o otmici aviona u Kabulu nazvao netačnim. 

Evakuacije sa kabulskog aerodroma su dve glavne stavke ultimatuma od ukupno tri, koja opasno ugrožavaju ionaku krhku bezbednosnu situaciju u Avganistanu.

Prvi ističe već u utorak, pošto su vojni savetnici upozorili američkog predsednika Džozefa Bajdena da do kraja dana mora da odluči o mogućem produženju roka za evakuaciju 5.800 vojnika koji se nalaze oko kabulskog aerodroma.

Upozorenje savetnika za vojna pitanja, suštinski, sudara se sa ultimatumom koji su Vašingtonu postavili talibani, koji ne žele da se Amerikanci u Avganistanu zadrže ni dan posle 31. avgusta, datuma koji je prvobitno planiran kao krajnji rok za povlačenje vojnika SAD.

Odluka Džozefa Bajdena mora biti doneta do kraja dana, kako bi evakuacija poslednjih američkih vojnika, njihovog naoružanja i opreme, mogla biti valjano planirana, naveli su savetnici američkog predsednika.

"Islamski emirat neće dozvoliti američkoj vojsci da ostane u Avganistanu posle 31. avgusta", rekao je jedan od članova političkog veća talibana, Suhail Šahin. 

Zapadnoevropski saveznici SAD od aprila su u nekoliko navrata bili iznenađeni odlukama Bele kuće, pošto su prvo Trampova, a zatim i Bajdenova administracija iznenadili Evropu sporazumom o podeli vlasti između avganistanskih vlasti i talibana, a zatim i odlukom da se povuku iz te države.

Članice NATO-a nisu bile konsultovane ni prilikom donošenja odluke da se američki vojnici povuku iz isturenih baza u Avganistanu, koje su bile ključni faktor u procesu prikupljanja informacija o kretanju talibana, kao ni u julu kada su SAD napustile vazduhoplovnu bazu Bagram.

Očekuje se da predsednik SAD produži rok za nekoliko dana, s čim se slažu i američki saveznici u Evropi, ali ne i talibani, koji su 31. avgust proglasili "crvenom linijom" oko koje ne može biti daljih pregovora.

Ultimatum lavovima iz Pandžšira

Poslednji u nizu ultimatuma koji prete da ugroze relativni mir u Avganistanu odnosi se na snage Ahmada Masuda, koji se sa nekoliko hiljada pristalica utvrdio u planinskim vrletima provincije Pandžšir, jedinog dela države koji se ne nalazi pod kontrolom talibana.

Nejasno je, međutim, kakvim snagama raspolažu pobunjenici, ni koliko boraca mogu da mobilišu talibani, kako bi pokušali da preuzmu kontrolu nad Pandžširom.

Pokret otpora, kako zapadni mediji poslednjih dana zovu borce na položajima na planinskim vrletima oko 90 kilometara severno od Kabula, tvrdi da ima oko 9.000 vojnika, uključujući i snage koje su se u planine povukle posle raspada avganistanske vojske.

Tokom prvih nekoliko dana pokret otpora je uspeo da preuzme kontrolu nad nekoliko manje važnih mesta u provinciji Baglan, ali su talibani u taj region ubrzo uputili 3.000 boraca, pa su se Masudove snage brzo povukle nazad u planine.

Talibani tvrde da su, od tog trenutka, snage Ahmada Masuda i preostalih "odmetnutih" bivših zvaničnika avganistanske vojske opkoljeni, te da posle neuspeha pregovora o učešću "pokreta otpora", koji su vođeni prošle sedmice, preostaje samo da se dve strane dogovore o načinu na koji će se snage Pandžšira predati.

Suštinski, talibani su snage rasporedili na prilazima planinskom vencu i to iz pravca provincija Takhar i Badakšan, te na putu koji vodi ka Pandžširu iz grada Andarab.

Provincija Pandžšir, koja je postala poznata kao centar otpora talibanima još pre tridesetak godina, suštinski je okružena talibanskim snagama, koje su, izgleda, nedovoljne za odlučnu akciju protiv novog pokreta otpora.

Pobunjenici, istovremeno, optužuju Pakistan da predstavlja ključnu snagu koja stoji iza talibana, upozoravajući sve strane da će eventualna akcija "predstavljati nastavak rata".

Istovremeno, talibani optužuju pobunjenike da predstavljaju produženu ruku Indije u avganistanskoj krizi.

Indijske televizije prikazale su, prethodnih dana, nekoliko snimaka kolona vojnih vozila kako se kreću prema Pandžširu. U njima su, navodno, preostali pripadnici avganistanske vojske, odlučni da se pridruže budućem ratu protiv talibana.

Tvrde da raspolažu sa desetak helikoptera "blek hok" i nekoliko hiljada boraca, koji su stigli iz svih delova Avganistana, bežeći pred talibanskom osvetom. Navode i da štite oko 800.000 ljudi, od kojih je ogromna većina stigla prethodne sedmice.