Bajden: Čvrsto stojim iza svoje odluke, neću od naših vojnika tražiti da se beskrajno bore u drugoj državi

Džozef Bajden, koji se ranije nego što je bilo planirano vratio u Vašington sa odmora u Kemp Dejvidu, obratio se naciji povodom situacije u Avganistanu i istakao da čvrsto stoji iza odluke o povlačenju američkih trupa.

"U potpunosti stojim iza svoje odluke. Nakon 20 godina, na teži način sam naučio da nikada nije bilo pravo vreme za povlačenje američkih snaga", rekao je Bajden.

Istakao je da je pažljivo odmerio rizike pre donošenja odluke, ali je priznao da se situacija na terenu odvijala brže nego što je očekivao.

"Pomno smo pratili situaciju i sve smo detaljno planirali. Ipak, uvek sam govorio da ću biti iskren prema američkom narodu - istina je da se sve dogodilo brže nego što smo očekivali", rekao je Bajden.

Naglasio je da Amerikanci ne mogu i ne treba da umiru i da se bore u ratu u kojem Avganistanci, kako kaže, nisu spremni da se bore sami za sebe.

"Avganistanski politički lideri odustali su i pobegli iz zemlje. Vojska je poražena, negde bez pokušaja borbe. Ako ništa drugo, razvoj događaja od prošle sedmice pokazao je je da je okončanje američkog vojnog angažmana u Avganistanu sada prava odluka", rekao je Bajden.

Rekao je da bi Kina i Rusija želele da SAD i dalje troše milijarde dolara u Avganistanu.

"Njihova vojska je brojala 300.000 ljudi, dali smo im oružje, plate, dobijali su pomoć iz vazduha. Dali smo im šansu, ali nismo mogli da im damo volju da se bore", dodao je Bajden i rekao da ne želi da vidi još nadgrobnih spomenika na vojnom groblju u Arlingtonu u Virdžiniji.

"Avganistanci ništa nisu uradili" 

Bajden je reka o ida se susreo u Beloj kući sa avganistanskim predsednikom, koji ga je uveravao da će se boriti protiv talibana.

"Kada sam se susreo sa avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem u junu u Beloj kući, pričali smo otvoreno. Razgovarali smo o tome da li je njihova vojska spremna da se bori u građanskom ratu kada mi odemo, da li njihova vlada želi da se bori protiv korupcije. Ništa nisu uradili. Gospodin Gani me je uveravao da će se njihova vojska boriti", nastavio je Bajden.

Objasnio je da američka misija u Avganistanu, koja je započela pre dve decenije, nikad nije bila usmerena ka "izgradnji nacije".

"Otišao sam u Avganistan pre skoro 20 godina sa jasnim ciljevima: uhvatiti one koji su nas napali 11. septembra 2001. i uveriti se da Al Kaida ne može da koristi Avganistan kao bazu iz koje će nas ponovo napasti. Učinili smo to. Nikada nismo odustali od lova na Osamu bin Ladena i uhvatili smo ga. To je bilo pre deset godina", podsetio je Bajden.

Naglasio je da je jedini nacionalni interes u Avganistanu oduvek bio isti – sprečavanje terorističkog napada na američku domovinu.

Bajden je rekao da američke trupe pokušavaju da preuzmu kontrolu nad aerodromom i uspostave vazdušni saobraćaj. Upozorio je da će SAD razornom silom braniti svoje vojnike ako ih talibani napadnu.

Kritike sa svih strana

Bajdenovo obraćanje naciji povodom situacije u Avganistanu očekivalo se sa nestrpljenjem, zbog čega se predsednik SAD ranije nego što je bilo planirano vratio u Vašington sa odmora u Kemp Dejvidu, kako bi konačno odgovorio na kritike koje stižu sa svih strana.

Brojni Bajdenovi kritičari smatraju da je nedopustivo što se predsednik SAD nije ranije oglasio, iako je njegova odluka da povuče američke snage iz Avganistana direktno uticala na brzo napredovanje talibana, koje se završilo zauzimanjem glavnog grada Kabula.

Politički protivnici, ali i brojni analitičari, pa čak i mediji tradicionalno naklonjeni demokratama, kritikuju Bajdenovu administraciju jer nije predvidela šta će se dogoditi kada američki vojnici napuste Avganistan.

Pogrešno su procenili situaciju na terenu, precenili su snagu i odlučnost avganistanske vojske, a potcenili fanatične talibane.

Čak i oni koji veruju da je ispravna Bajdenova odluka da SAD izađu iz iscrpljujućeg rata koji ne mogu da dobiju i koji im više nije u interesu da vode, zgroženi su dešavanjima na aerodromu u Kabulu, gde su brojni Avganistanci na sve moguće načine pokušavali da se dokopaju američkih aviona, pa čak i kačeći se za njih pre poletanja.

Bajden je izazvao gnev i ratnih veterana koji smatraju da je povlačenje američkih trupa iz Avganistana poništilo decenije rada i žrtvovanja američkih vojnika i utrlo put humanitarnoj katastrofi.

Kritike na Bajednov račun stižu i zbog načina na koji su službenici američke ambasade, ostavljeni do poslednjeg časa u Kabulu, morali da napuste objekat, panično uništavajući za sobom osetljive dokumente i "predmete koji bi se mogli zloupotrebiti u propagandne svrhe".

Fotografije helikoptera iznad krova američke ambasade mnoge su podsetile na slične scene iz Sajgona u Vijetnamu 1975. godine, iako američki državni sekretar Entoni Blinken tvrdi da su takva poređenja zlonamerna i da je za razliku od vijetnamske, "avganistanska misija bila uspešna".

Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Saliven stao je u Bajdenu odbranu rekavši da je brzina kojom su talibani osvajali gradove bila mnogo veća nego što je iko očekivao, uključujući Avganistance, a i mnoge analitičare koji su pažljivo posmatrali dešavanja.

"Predsednik nije verovao da je neizbežno da talibani preuzmu kontrolu nad Avganistanom. Smatrao je da bi avganistanske bezbednosne snage mogle da se bore jer smo na njih potrošili 20 godina i desetine milijardi dolara, obučavajući ih uz najbolju opremu, pružajući im podršku američkih snaga. Kada je došlo do sukoba, odlučili su da se povuku i ne bore se za svoju zemlju", rekao je Saliven.