Avganistan, bekstvo iz zemlje (bez) budućnosti

Veliki sivoplavi transportni C-17 poleteo je sa piste kabulskog aerodroma par trenutaka pre nego što je sa proširenja u kojem je smešten stajni trap popadalo nekoliko Avganistanaca, koji su spas iz Kabula pokušali da nađu držeći se grčevito za točkove aviona.

Ukupno pet osoba stradalo je na aerodromu u Kabulu pokušavajući da se, na bilo koji način, dočepa mesta u nekom od poslednjih aviona, kojima se od nove talibanske ere evakuišu na smrt isprepadani Avganistanci.

Američki vojnici, istovremeno, ispaljivali su rafale u vazduh pokušavajući da uvedu red u poslednjih nekoliko kvadratnih kilometara Avganistana, koje do tog trenutka nisu kontrolisali talibani. Nedugo zatim, ubili su dve osobe koje su naoružane pokušale da se približe pisti.

Mudriji, odmah su prekrečili reklame sa likovima žena i zatvorili se u kuće čekajući da vide na koji će se način talibani, ovog puta, odnositi prema ostatku Avganistana.

Kako se čini, jedino ruske i kineske diplomate mirno gledaju razvoj situacije. Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi saopštilo je da milicije uspostavljaju kontrolu u Kabulu, te da će buduće odnose definisati na osnovu daljih poteza talibana.

U strahu od osvete talibana, dvojica avganistanskih pilota povređena su pošto se njihov A-29 "super tukano" srušio nedaleko od granice Uzbekistana. Avganistanska letelica se srušila pošto je pogođena vatrom sa zemlje. Za sada nije poznato ko je tačno pucao. U Uzbekistan je u prethodnih 48 sati pobeglo 90 avganistanskih vojnika.

Iz senke, gotovo niotkuda, izmileo je i bivši avganistanski predsednik Hamid Karzai koji se na neki volšeban način našao u tročlanom veću formiranom kako si se vlast mirno predala talibanima.

"(Predsednik) Ašraf Gani je pobegao... Kako bi ispinili vakuum, potreban je legitimitet. Samo kroz legitimna tela, bezbednost u Kabulu i ostatku zemlje, može biti predata u odgovarajuće ruke", rekao je Karzai Bi-Bi-Siju.

Avganistanci teško mogu da zamisle da bi Hamid Karzai, koji se na čelu države nalazio od invazije 2001. do 2014. godine, mogao da predstavlja kakav valjan faktor stabilnosti, jer u diplomatskim krugovima slovi za osobu kojoj je država data na upravljanje mahom jer mu je polubrat držao restoran nedaleko od bejzbol stadiona Vrigli fild u Čikagu.

Nizu neuspeha njegove vlade doprinele su u velikoj meri i optužbe da mu je polubrat zgrnuo bogatstvo prodavajući drogu i pretio rivalskim grupama čvrstim vezama sa Centralnom obaveštajnom agencijom. Oba Karzaija su ove optužbe odbacivali. Ahmada Valiija Karzaija ubio je njegov telohranitelj 2011. godine.

"To nije samo epski poraz sa Sjedinjene Države. Pad Kabula može se smatrati krajem ere u kojoj je SAD bio globalna sila. Tokom četrdesetih godina prošlog veka, Amerika je pokrenula Veliko spasavanje kako bi pomogla oslobađanje zapadne Evrope od moćnog nacističkog režima. Upotrebila je goleme kopnene, pomorske i vazdušne snage kako bi pobedile snažnu japansku imperiju u istočnoj Aziji. Osamdeset godina kasnije, Sjedinjene Države se nalaze u situaciji koju će istoričari možda, nazvati Velikim povlačenjem i to od navrat-nanos skrpljene milicije, koja nema avijaciju ni značajne oklopne snage i artiljeriju. I to u jednoj od najsiromašnijih država sveta", piše Njujorker.

Za američki prestiž još su šokantniji bili snimci helikoptera, kojima se evakuiše osoblje ambasade SAD u Kabulu, iako je državni sekretar Entoni Blinken pokušao da odbaci poređenja sa gotovo istovetnim scenama iz Sajgona 1975. godine.

Blinkenovo odbijanje poređenja sa scenom iz Sajgona, ipak, nije preterano smirilo Avganistance koji pokušavaju da pobegnu iz Kabula. U međuvremenu, podsetili su ih i na povlačenje marinaca iz Bejruta 1986. godine, posle samoubilačkog napada grupice iz koje će, godinama kasnije, izrasti Hezbolah ili odlaska iz Iraka pre deset godina, posle kojeg je dramatično ojačala Islamska država.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres je, dan pošto je postalo jasno da se ionako krhka bezbednosna situacija u Kabulu potpuno raspala, pozvao svet da se ujedini pred novom pretnjom globalnog terorizma.

Niko se nije ni osvrnuo. Ujedinjene nacije bile su gotovo potpuno nevidljive tokom silnih meseci pandemije koronavirusa, dok se snažniji glas svetske organizacije zbog američkih avantura u Iraku i Avganistanu poslednji put čuo još 2003. godine, pre nego što je u bombaškom napadu ubijen Seržo Vijeira de Melo.

Gotovo istovremeno, postalo je jasno da Amerikanci ni pomoću filmskih trikova neće uspeti da do kraja meseca evakuišu između 20.000 i 30.000 Avganistanaca kojima su obećali izlaz iz zemlje koju već više od 24 časa u potpunosti kontrolišu talibani.

Možda se među njima nalaze kandidati za poslednji posao koji je oglasila američka ambasada u Kabulu. Tri dana pre nego što je skinuta američka zastava, objavljen je konkurs za mesto stručnjaka koji bi predstavljao vezu između diplomata iz SAD i lokalnih medija i političkih lidera.

Diplomate su, u međuvremenu, evakuisane, dok se potencijalni kandidati bore za mesto u jednom od poslednjih aviona koji poleđu iz Kabula. Jedino za talibane nema dileme: "Amerikanci su predugo bili ovde i koštali su nas previše života".