Ko je izdao Falkonea i Borselina? Italija se priseća ubijenih boraca protiv mafije
Italija je obeležila 29. godišnjicu brutalnih ubistava sudija Đovanija Falkonea i Pjera Borselina, neustrašivih boraca protiv sicilijanske Koza nostre, posle čije smrti je država krenula u još odlučniju borbu protiv mafije.
Bio je to dan koji je zauvek promenio živote stanovnika Sicilije, 23. maj 1992. Sedeli su prikovani za televizijske ekrane i posmatrali apokaliptičnu scenu, koja je ličila na posledice nekog zemljotresa ili druge prirodne katastrofe. U potpunosti raznet auto-put, isprevrtani nagoreli automobili pod hrpom ruševina.
U belom fijatu vozio se najveći neprijatelj sicilijanske mafije, sudija Đovani Falkone. Mafijaški bosovi postavili su gotovo pola tone eksploziva na auto-putu A29 između Palerma i aerodroma i aktivirali ga kada se približio sudijin konvoj. Poginuli su Falkone, njegova supruga i trojica telohranitelja iz pratnje.
Dva meseca kasnije ista sudbina zadesila je i Falkoneovog kolegu i prijatelja iz detinjstva, Paola Borselina. Odrasli su u istom kvartu u Palermu, zajedno igrali fudbal na Trgu Mađone i opredelili se za isti put borbe protiv mafije i korupcije, iako je većina njihovih školskih drugova završila na suprotnoj strani.
I smrt ih je zatekla na isti način. Borselina u automobilu ispred kuće njegove majke. Stradala su i petorica njegovih telohranitelja.
Atentat na Falkonea isplaniran je do detalja mesecima unapred. Bosovi Koza nostre još krajem 1991. doneli su odluku da im je likvidacija beskompromisnog sudije, koji im je, otkako je prešao na nov posao u Ministarstvu pravde u Rimu, zadavao još više glavobolje, apsolutni prioritet.
Falkone je uspeo da reformiše pravosuđe i spreči da korumpirane sudije Vrhovnog suda obaraju presude protiv pripadnika Koza nostre, što je do tada bilo pravilo.
Želeli su da ga ubiju baš kad dođe opet na Siciliju, da to bude egzibicija mafijaške moći. Za egzekutora je izabran Đovani Bruska, a jedan od pomagača bio je i Salvatore Kančemi, koji je kasnije, zarad blaže kazne, do detalja opisao zločin.
Preobučeni u putare birali su mesto za postavljanje eksploziva i kod skretanja za predgrađe Kapači pronašli tunelčić za otpadne vode koji je išao ispod samog auto-puta. Obližnje brdo bilo je centar iz kojeg je rukovođeno akcijom.
Pakete sa dinamitom i semteksom stavili su na skejtbordove kako bi ih postavili tačno na sredinu puta. Bilo je 13 buradi sa ukupno više od 400 kg eksploziva. Bomba je na kraju bila dugačka pet metara.
Falkoneovog vozača pratili su danima i posmatrali njegove navike.
Falkone je sleteo u Palermo 23. maja u 17:43 avionom tajnih službi. Vrhuška mafijaške hobotnice pomno je pratila svaki njegov korak. Auto-put je neizbežan, nema helikoptera, nema nikakvih vanrednih mera. Petnaestak minuta nakon toga, Bruska pritiska dugme na detonatoru i – nastaje pakao.
Prema saznanjima koja su tek pre dve godine isplivala na površinu, na osnovu svedočenja jednog insajdera, stručnjak za eksploziv, koji je pomogao mafijaskom klanu iz Korleonea da ostvari opaki naum, stigao je pravo iz Njujorka, a poslao ga je vođa Gambino klana, Džon Goti, lično.
Mozak cele operacije bio je "il capo dei capi" (šef nad šefovima), Salvatore Toto Riina, zvani Zver, ozloglašeni vođa klana iz Korleonea i prvi čovek Koza nostre, po mišljenju mnogih, najmoćniji mafijaški bos dvadesetog veka.
Za razliku od drugih, nije imao mnogo veza sa moćnicima na vlasti. Osim kriminalaca iz konkurentskih klanova, na spisku njegovih žrtava bile su stotine ljudi: policajci, sudije, političari, novinari, slučajni prolaznici.
Čak je i decu smatrao legitimnim metama, a posebno je bio brutalan prema onima koji iznevere "omertà" - zavet ćutanja. Ubica Đovani Bruska svedočio je da je po njegovoj naredbi ubio između 100 i 200 ljudi. Falkone ga je u odsustvu osudio na doživotnu robiju, ali je Riina uspevao da se krije i izbegne hapšenje više od dve decenije.
Svedoci potvrđuju da je vest o smrti Falkonea proslavio uz šampanjac.
Falkoneovo ubistvo kao da je prenulo Sicilijance i celu Italiju iz dubokog sna. Vlada je reagovala poslavši 5.000 vojnika na Siciliju da pomognu policiji da održava red. Bila je to najveća vojna akcija u Italiji posle Drugog svetskog rata.
Slika dece koja na trgu igraju fudbal dok pored njih patrolira vojska sa dugim cevima obeležila je zivot na ostrvu u narednih šest godina. "Palermo kao Bejrut" - novinski naslov najbolje je opisivao atmosferu u gradu.
Mafija je postala nacionalni problem i tolerancije više nije bilo.
Riina je uhapšen 15. januara 1993, zajedno sa desetinama svojih pomagača i saučesnika, i osuđen na višestruku doživotnu robiju. Umro je od raka u zatvorskoj bolnici u Parmi 2017. godine, dan nakon svog 87. rođendana. Nikad se nije pokajao za svoje zločine.
Sistematski su hapšeni i drugi pripadnici kriminalne organizacije, a mnogi su pristali da budu tzv "pentiti" - pokajnici, i da svojim svedočenjima doprinesu hapšenjima ostalih.
Razlog za to bio je i rigorozan zatvorski režim, bez prava na telefon i kontakte sa spoljašnjim svetom, koji je uveden kako bi se sprečilo da uhapšeni bosovi iz zatvora i dalje kontrolišu organizaciju.
Iza rešetaka se od tada našlo više od 4.000 mafijaša.
Ipak, borba nije gotova ni danas.
Iako se čini da je Koza nostra bleda slika nekadašnje organizacije, napuljska mafija Kamora, a posebno kalabrijska Ndrangeta i dalje zadaju glavobolju vlastima.
"Nema sive zone, zavere ćutanja, ili ste protiv mafije, ili ste njeni saučesnici. Alternative nema!", poručio je italijanski predsednik Serđo Matarela na skupu koji je ovih dana održan u Palermu u znak sećanja na pogibiju dvojice sudija.
Matarela je rođen na Siciliji u uglednoj antifašističkoj porodici. Njegov otac Bernardo bio je jedan od osnivača partije Hrišćanska demokratija, koja je 50 godina dominirala italijanskom političkom scenom, i ministar u nekoliko mandata.
Predsednikova porodica doživela je, takođe, tragediju u borbi protiv Koza nostre. Njegov brat, Pjersanti Matarela, bio je predsednik lokalne vlade na Siciliji i ubijen je 6. januara 1980. u atentatu čiji je nalogodavac bio upravo Toto Rina.
Da su mnoge rane još otvorene i mnoge tajne neotkrivene, potvrđuje i Manfredi Borselino, sin ubijenog sudije Paola i šef komesarijata policije u Palermu. Nasledivši očevu ljubav prema pravdi, ponosno nosi policijsku uniformu, ali i optužuje: "Ove uniforme nisu bili dostojni neki ljudi iz policijske vrhuške iz vremena pre i nakon ubistva mog oca!"
Misterija ostaje otvorena: ko je izdao Falkonea i Borselina?
Jedini koji bi mogao biti upućen u sve te tajne jeste poslednji odbegli don, Mateo Mesina Denaro. Poznat pod nadimkom Dijabolik, ovaj, sada 59-godišnjak, preuzeo je rukovođenje Koza nostrom posle hapšenja Riininih naslednika, ali je od 1993. ostao van domašaja pravde, neuhvatljiv poput duha za organe gonjenja. Jedan je od deset najtraženijih kriminalaca na svetu.
Prema podacima Direkcije za borbu protiv mafije, umešan je u razne oblasti organizovanog kriminala, od reketiranja i trgovine drogom, do građevinskih i poslova s naftom. Ima veze sa kartelima iz Meksika, Venecuele, Kalabrije.
Sicilijanci ipak veruju da je Koza nostra konačno na kolenima.
Marija Falkone, sestra ubijenog sudije, smatra da su njene sadašnje vođe sitni džeparoši u poređenju sa ondašnjim glavešinama.
Sećanje na dvojicu beskompromisnih boraca protiv mafije i sve ostale žrtve organizovanog kriminala ostaće živo u Italiji, ali i van Apeninskog poluostrva. Ako ikada otputujete na Siciliju, pomislićete na njih čim kročite na njeno tlo.
Iz jednostavnog razloga: sletećete na Aerodrom "Falkone-Borselino".
Коментари