Konferencija u Jalti, 75 godina kasnije

Inicijativa za sazivanje druge konferencije "Velike trojka" potekla je od Ruzvelta. Nadao se da će se sastanak održati pre izbora za predsednika SAD u novembru 1944. godine, ali je potom odgovoreno da se sastanak održi na neutralnoj lokaciji na Mediteranu, Malti, Kipru ili u Atini.

Staljin je, insistirajući na tome da se njegovi lekari protive bilo kakvim dugim putovanjima, odbacio ove mogućnosti, pa je umesto toga, predložio da se sastanu u crnomorskom letovalištu Jalta, na Krimu. Njegov strah od letenja takođe je bio faktor koji je doprineo toj odluci.

Ruzvelt je na Konferenciji tražio podršku SSSR-a u ratu protiv Japana, posebno zbog planirane invazije na tu državu, kao i sovjetsko učešće u Ujedinjenim nacijama.

Čerčil je zahtevao slobodne izbore i demokratske vlade u istočnoj i centralnoj Evropi, posebno u Poljskoj.

Staljin je, sa druge strane, zahtevao da SSSR zadrži sferu uticaja u državama istočne i centralne Evrope, jer je to bio glavni aspekt nacionalne strategije Sovjeta.

Pozicija prvog generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza bila je toliko jaka da je smatrao da može da diktira uslove.

Član američke delegacije Džejms F. Berns govorio je da "nije bilo pitanje šta ćemo dopustiti Rusima, već kako bismo mogli da ih navedemo da nešto urade".

Sporazum o podeli Nemačke

Na Krimskoj konferenciji postignut je sporazum o podeli Nemačke na četiri okupacione zone, uz demobilizaciju, denacifikaciju i plaćanje ratne odštete.

Zonama su upravljale SSSR, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Francuska.

Staljin je obećao da će oslobođene zemlje dobiti privremene vlade koje će predstavljati sve demokratske grupacije. Nije imao ništa protiv ovih usmenih ustupaka, ali je odbio predlog o međunarodnom nadzoru nad izborima.

Važno pitanje na Krimskoj konferenciji bila je podela Poljske.

"Za Sovjete je Poljska pitanje časti", govorio je Staljin. Poljska je bila važna zbog bezbednosti SSSR-a, jer je služila kao koridor za one koji su želeli da napadnu Rusiju.

U Poljskoj su postojanje dve vlade – jedne koju priznaje SSSR i druge emigrantske, koja se nalazila u Londonu.

Zbog toga što je Poljska oslobođena zahvaljujući Crvenoj armiji, Staljin je uspeo da dobije saglasnost Vašingtona i Londona za stvaranje tzv. Privremene vlade nacionalnog jedinstva.

Utvrđeno je i da sovjetsko-poljska granica ide po tzv. Karsonovoj liniji.

Osnivanje Ujedinjenih nacija 

Trojica lidera su se usaglasila da se osnuju Ujedinjene nacije sa Savetom bezbednosti kao centralnim političkim organom, u kojem bi velike sile imale pravo veta.

Trojica lidera razgovarala su o posleratnoj okupaciji Nemačke, pomoći koja će po okončanju sukoba biti pružena nemačkom narodu, razoružavanju nemačke armije, ustanovljenju suda za ratne zločine i sudbini poraženih ili oslobođenih država istočne Evrope.

Staljin je tražio (i dobio) deo ostrva Sahalin i Kurilska ostrva, slobodne luke u Darijenu i Port Arturu, kao i pravo da upravlja mandžurskim železnicama.

Deklaracija o oslobođenoj Evropi

Na Konferenciji je doneta i Deklaracija o oslobođenoj Evropi, kojom je narodima Evrope omogućeno da stvore demokratske institucije po sopstvenom izboru.

Deklaracijom je utvrđeno "najranije moguće uspostavljanje vlada na osnovu slobodnih izbora, u skladu sa voljom naroda".

Ona je slična Atlantskoj povelji u kojoj se navodi da je "pravo svih ljudi da odaberu vlast pod kojom će živeti".

Konferencija i pregovori u Jalti trajali su od 4. do 11. februara. 

Nakon Konferencije na Krimu usledila je Potsdamska konferencija u okupiranoj Nemačkoj.

Učesnici su bili Sovjetski Savez, Velika Britanija i Sjedinjene Države. Tri države su predstavljali generalni sekretar CK KPSS Josif Staljin, premijeri Britanije Vinston Čerčil i kasnije Klement Atli, kao i američki predsednik Hari S. Truman. Ona je održana od 17. jula do 2. avgusta 1945. godine.

U Potsdamu je razgovarano o stvaranju posleratnog poretka, suprotstavljanju efektima rata i mirovnim ugovorima, o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke, a dogovorili su se i o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.