Slatke zamke obaveštajne demokratije

Tajnost je "pase". Špijunski sindikat konačno želi javnu potvrdu svog doprinosa svetskim odnosima.

Brifing su za Trampa održali predstavnici 17 državnih agencija. One su međusobno povezane unutar organizacionog okvira Informativne zajednice (IC). Kao organizacioni konglomerat, Informativna zajednica poseduje jednu instituciju čije usluge dele svi: Nacionalni obaveštajni savet (NIC).

NIC je savetodavno telo za 16 službi i za glavnog koordinatora (još pet dana: Džejms Kleper), čija je kancelarija 17. član te federalne mreže.

Upravo u vreme spomenutog brifinga, NIC je objavio svoju dugoročnu prognozu o globalnim trendovima do 2035. godine.

Poruka je: Svetu preti mračna budućnost. Rizik ratnih sukoba rapidno raste. Ide na loše.

Kako za neke ni do sada nije bilo dobro, ovaj izveštaj savetodavnog tela američke državne koordinacije obaveštajnih službi automatski provocira pitanje: Za koje to političke aktere, za koje strateške političke pravce, ide na lošije?

Rusija, Rusija, između ostalog

Za Rusiju će biti bolje. Ne konkretno za ruskog građanina i njegov životni standard. Biće bolje za rusku kolektivnu nacionalnu svest, za porast ruskog strateškog uticaja u svetu, za jačanje projekcije o Rusiji kao alternativnom, visoko funkcionalnom projektu unutar globalnog okvira.

NIC: U sledećim godinama rusko vođstvo će intenzivno raditi na tome da zemlji vrati status velike sile, tako što će "modernizovati svoj vojni potencijal i sprovoditi one intervencije koje imaju potencijal da šire ruski i ograničavaju zapadni uticaj".

"Pogled Moskve na svet ostaje nepredvidljiv, zbog čega će ona kretati u akciju kada god veruje da postoji potreba da se zaštite ruski nacionalni interesi, kao u Ukrajini 2014. ili Siriji 2016. (...) Ruska nesigurnost, razočarenje i nepoverenje u liberalni globalni poredak su čvrsto ukorenjeni u proces simultanog proširenja NATO i EU", piše u prognozi NIC-a.

Tek dodatna interpretacija ovih nekoliko izabranih rečenica pokazuje svu dramatičnu prirodu poruka koje savetodavni NIC prenosi aktivnom udruženju IC, a ono dolazećem predsedniku Trampu.

Prvo, Rusija će pažljivo birati kad i gde će se angažovati.

Tamo gde nije spremna da izgubi, neće ulaziti. Tamo gde ona nije verodostojna, a Zapad jeste, neće ulaziti. Tamo gde je cena po nacionalne interese prevelika, neće ulaziti.

Avanture neizvesnog ishoda, kao ona iz Avganistana 1981. godine su isključene.

Drugo, u korenu ruskog nezadovoljstva Zapadom leži suptilna posthladnoratovska manipulacija kojom su EU proširenje i NATO proširenje postali jedna te ista stvar.

NATO se mimikrijski preobukao u odeću Evropske unije i odbija da vrbuje sam za sebe.

Kako je EU u principu popularnija od NATO-a, imamo posla sa formulom "zgodna riba" plus "loša riba".

Svako ko je u išao na beogradske žurke zna kako taj dublet funkcioniše u praksi.

Treće, da je Zapad pravovremeno odlučio da stavi tačku na NATO mimikriju, da je NATO proširenje razdvojio od direktne EU mehanike, do trenutne situacije s Ukrajinom ne bi došlo. Ili do intervencije u Gruziji.

To se čak na više mesta u izveštaju i otvoreno kaže, da Rusija "reaguje na NATO", da njen modus nije akcija, već uglavnom reakcija.

Sad se dolazi do prave kontroverze: NIC iz svega toga zaključuje da Rusija ostaje nepredvidljiva.

Iako sve do sada citirano ili interpretirano pokazuje da Moskva u međunarodnim odnosima igra "stud" poker, igru (delimično) otvorenih karata, NIC savetuje svoje obaveštajne komitente da su ciljevi Moskve "nesigurni".

Te termine - nepredvidljivo, nesigurno - je delegacija informativnih službi uoči prošlog vikenda prenela Trampu.

Samo četiri dana nakon toga, Trampov državni sekretar za spoljne poslove Tilerson je tokom parlamentarnog saslušanja izjavio da je Moskva predvidljiva.

Tačnije, da je Moskva reagovala "bez uvažavanja naših interesa", ali da "nije nepredvidiva".

NIC-ov zaključak pokazuje da će distinkcija predvidljivo/nepredvidljivo vladati u godinama koje dolaze.

Ona je ovog momenta presudna kategorija koja stoji između čovečanstva i rata.

Ako američka obaveštajna zajednica stoji na stanovištu da je Moskva "nepredvidiva", onda će novu administraciju gurati u smeru daljeg zaoštravanja s Rusijom.

Ako nova administracija ostane na stajalištu da su Rusi "predvidivi", onda će IC biti prisiljen da ublažava antiruski fokus.

Dolaze ratovi - tražite svoj besplatni primerak

Prognozirajući da će do 2035. svetom vladati sve više ratova, NIC zaključuje da njihov tempo zavisi od toga koliko je Rusija spremna da ide daleko u promovisanju specifično ruskih civilizacijskih vrednosti i odbijanju zapadnih liberalnih.

Specifično ruske vrednosti bi bile "amalgam autoritarizma, korupcije i nacionalizma" (NIC).

Interpretacija: Federacija obaveštajnih službi najveće zapadne sile sugeriše novoj političkoj garnituri da njena pozicija treba/mora ostati ista kao i ona svih prethodnih administracija od okončanja Hladnog rata - da rat zavisi od Rusije, a mir od Sjedinjenih Američkih Država.

Iako govori o "mračnim vremenima", NIC je spreman da uplašenim ljudima širom sveta udeli jednu milost, a to je da velikog, odlučujućeg, sveuništavajućeg rata Amerike i Rusije neće biti. Barem ne do 2035.

Još se dakle možemo smejati na nenamerne viceve s apokaliptičnom tematikom, kao na primer reklamu kojom časopis Forin afers nudi svoj najnoviji broj "Svet u ratu - tražite svoj besplatni primerak" ("World at War". Get your free copy").

Koliko je NIC - osnovan, usput rečeno 1979, dve godine pre nego što je Regan okupio šesnaestoricu u IC i kao sedamnaestog im postavio direktora-koordinatora – verodostojan i uverljiv, koji mu performativni indeks?

On se već šesti put okušava u proricanju budućnosti, koliko puta je pogodio?

Na primer, NIC-ov prvi izveštaj, pisan 1997. za 2010. godinu, kaže da će na Ameriku rasti pritisak liberalnog sveta i ugnjetenih naroda za "humanitarne intervencije". Status: Tačno.

Ako je tada u Beogradu sedeo neki savetnik za nacionalnu bezbednost čiji je zadatak bilo čitanje svega i svačega (što je ustvari vrlo ozbiljan posao!), prva bi mu dužnost bila da političko rukovodstvo Srbije upozori na opreznu igru u Rambujeu.

NATO intervencija u Bosni 1995, službena najava "daljih humanitarnih intervencija", slučaj Račak u zapadnim medijima, Rusija glasala u UN za antisrpske sankcije - jasnije od toga ti nijedna obaveštajna agencija neće saopštiti šta te čeka.

Druga prognoza iz 1997. bila je da Rusija ostaje slaba "do 2010. i posle".

"Ako bi se kojim slučajem i našao neki lider koji bi je izvukao iz stanja haosa, trajalo bi godinama da samo napravi plan, a da počne da ga sprovodi i mnogo duže", prognozirao je NIC.

Status proročanstva: "fifti-fifti". To bi verovatno bilo delimično tačno da Zapad nije uveo antiruske sankcije i provocirao brzu obnovu ruskog uticaja.

Treća prognoza iz 1997: Nemačka će sve manje biti zainteresovana da produbljuje evropsko jedinstvo. Status: potpuni promašaj.

Nemačka je danas praktično još jedina država koja insistira na evropskom jedinstvu. Pod svojim uslovima, zbog svojih nacionalnih razloga, nekad sa katastrofalnim posledicama po evropsku budućnost, ali svejedno - Berlin je taj koji Uniji uteruje disciplinu.

Od obaveštene demokratije do obaveštajne demokratije i natrag

Prognoza NIC-a za period do 2035. polazi od borbe liberalne i neliberalne demokratije, pri čemu liberalna ima slabije karte.

Distinkcija liberalno/neliberalno nema danas više takvu snagu primera kao predvidivo/nepredvidivo.

Sedamdesetih-osamdesetih godina prošlog veka u modi je bila demokratija "a la Habermas":

S jedne strane svet sistema, s druge strane svet živih ljudi s malom decom i kreditom za stan. Ljudi su dobro informisani, čitaju i prate politiku sve u šesnaest (tajnih službi), povremeno se okupe u slobodnom, "nekolonizovanom" prostoru i dogovaraju kako "sistem" sprečiti da im uništi život.

U ironičnom odmaku, dozvoljeno je Habermasovu utopiju nazvati "obaveštenom demokratijom".

Ove dve nedelje gledamo kako u praksi izgleda "obaveštajna demokratija", i to nakon što smo kroz čitavu godinu američke izborne kampanje, plus dva meseca čekanja na smenu doživeli rađanje "infantilne demokratije".

Logika onog što se događa iza scene je jasna: obaveštajna zajednica Sjedinjenih Američkih Država koristi poslednjih dvadeset dana uoči primopredaje za besprizorni pritisak na novu administraciju da sve ostane po starom. U to je ime čak bila spremna da izađe na scenu.

U pitanju je svojevrsna ucena: Ili nam dajte makar mali rat s Rusijom, ili će se slobodnim svetom raširiti demoralizovani agenti u ranoj penziji i u novinama objavljivati oglase sledećeg tipa: "Aleksa Žunić, u najboljim godinama, nudi svoje usluge finansijski i mentalno stabilnom poslodavcu. Ponuđač poseduje veliko iskustvo u izgradnji liberalnih demokratija u Avganistanu, Iraku, Libiji, Kosovu, kao i demokratskoj tranziciji zemalja severne Afrike. Šifra: shaken, not stirred".

Ili kolektivni oglas: "Ako vam je dosadilo da na pesku podižete hotele, probajte sa revolucijama! Mali izabrani tim, navikao na rad u kamernim uslovima, pouzdan, diskretan i visoko motivisan, nudi svoje usluge zainteresovanima. Šifra: Od Paštuna pravimo Talibane, od Talibana Islamsku državu".

Globalizam odlazi u ilegalu

Najvažnije prognoze NIC-ovog orakla za period do 2035: Vreme unilateralne bezbednosne arhitekture sveta je završeno. Globalni geopolitički pejzaž koji polako izranja okončao je eru američke dominacije.

"Veto-igrača" (u smislu uticajnih aktera, a ne veto-sila u Savetu bezbednosti) je sve više i uskoro će se svet kretati napred mišjim koracima.

Globalizam odlazi u ilegalu. "Eho-komore" (misli se na fake-news i postfaktični princip vladavine) će stvoriti bezbrojne kompetitivne realnosti.

NIC, nastavak: Ono što na prvi pogled izgleda kao haos, u suštini je samo rađanje novog međunarodnog poretka. Zato je bolje uzdržati se pokušaja savladavanja "haosa", jer je to "na kratki rok skupo, na dugi osuđeno na propast".

Novi poredak se gradi kroz arhitekturu "ostrva", "orbita" i "zajednica" koje postupno zamenjuju postojeću bezbednosnu strukturu.

Prvi slučaj je jasan, svako za sebe, srednji vek, pa ko duže izdrži.

Drugi, "orbite", znači nešto kao povratak interesnih sfera.

Treći, da će i vladavina na nacionalnim nivoima postati sve teža za nominalne nosioce vlasti: Nacionalna država će biti kao sir izbušena regionalnim i partikularnim interesima, čiji će se nosioci povezivati preko državnih granica.

NIC-ove "zajednice" bi otprilike odgovarale onome što su Slovenci nedavno predložili, regionalizacija EU.

Sa sigurnosti se može reći da se u Ljubljani čitaju prognoze prekookeanske obaveštajne zajednice.

Plus, tu je i veliko iskustvo: Posle istorijskih zbirki "Kako rasturiti Austrougarsku", "Kako rasturiti Jugoslaviju", Ljubljana sad radi na trećem tomu "Kako rasturiti EU".