Ban Kimun, priča o Kenediju, klaviru i globalnom zagrevanju

"Čoveka koji stoji nasred raskrsnice, saobraćaj udara iz svih pravaca", stara je kineska poslovica. Diplomate u Njujorku tvrde da ju je Ban Kimunu, pred dolazak na mesto šefa Ujedinjenih nacija, saopštio profesor sa Jejla i jedan od najvećih svetskih eksperata za UN, Pol Kenedi.

I Ban se tog saveta, kako se čini, čvrsto držao narednih deset godina, pa je, u komplikovanim odnosima koji su vladali svetom, često bio samo nemi posmatrač tragičnih događaja, pod čijim su teretom, jedan za drugim, padali Irak, Libija, Sirija, Južni Sudan...

Više sekretar nego general, kako su ga zvale zapadne diplomate, na čelo ogromnog, tromog i velikim delom korumpiranog sistema Ujedinjenih nacija došao je posle turbulentne ere Kofija Anana, koji je za dva mandata uspeo da dobije Nobelovu nagradu za mir, ozbiljno posvađa UN sa Amerikancima, postane velika medijska zvezda i, na koncu, bude ispraćen kao tipični izdanak korumpiranog sistema svetske organizacije.

Od Anana je nasledio i 18 istovremenih mirovnih misija, posledice skandala sa programom "Hrana za naftu", Kosovo, Bliski istok u raspadanju, izuzetno neprijateljski raspoloženu administraciju mlađeg Džordža Buša i sve potentnijeg ruskog lidera Vladimira Putina.

Nevidljivi čovek

"Ponizno prihvatam imenovanje za 8. generalnog sekretara UN. Služiću vas dobro, punim srcem i svom snagom. Naši uspesi neće se meriti obećanjima, već delima. Pred nama je puno prepreka", rekao je Ban ulazeći u sedište UN.

Obećao je dve stvari – reformu svetske organizacije i borbu protiv globalnog zagrevanja. Kao i listom svi prethodnici, iz deceniju dugog sudara sa glomaznom birokratijom, izašao je pun modrica. Sudbina drugog obećanja, kako se čini, zavisiće najviše od nove administracije u Vašingtonu, koja je unapred najavila da će povući potpis sa pariskog klimatskog sporazuma.

Deset godina kasnije, kada su sliku Ban Kimuna postavljali pored portreta njegovih prethodnika, većina diplomata u Njujorku nije mogla da navede nijedan konflikt niti krizu čijem je rešenju Ban doprineo, ali su se bez trunke ustručavanja setili da spomenu pobijenu decu u Jemenu, ili masovna pogubljenja na Šri Lanki.

Kritike na njegov račun nisu uvek bile sasvim objektivan pogled na stvarno stanje u UN. Ban Kimun je na Menhetn stigao kao kompromisni kandidat, kojeg su, posle silnih zakulisnih pregovora, podržali Amerika, Rusija i Kina, računajući na to da južnokorejski diplomata pripada civilizaciji u kojoj se liderske sposobnosti vrednuju na potpuno drugačiji način nego na zapadu.

Nežna i pomalo podilazeća spoljašnost Azijata, neretko krije unutrašnju čvrstinu i odlučnost, ali takvi kvaliteti Ban Kimuna nisu često dolazili do izražaja, ostajući zarobljeni u žestokoj i agresivnoj retorici velikih sila.

Mada su mu poklanjali glas u svakom od četiri kruga glasanja, Britanci i Francuzi su istovremeno lobirali da se proces izbora novog generalnog sekretara odloži za koji mesec, kako bi pronašli harizmatičnijeg kandidata.

Nećkali su se i ambasadori Tanzanije i Perua, ali su njihove dileme ubrzo raspršile vlasti u Seulu, koje su afričkim skepticima uplatile dvadesetak miliona dolara pomoći, dok je u Južnu Ameriku stigao sjajni, koncertni klavir. Na koncu, za Ban Kimuna je glasalo 14 država, a jedna članica Saveta bezbednosti, koja nikada nije identifikovana, bila je uzdržana.

Na dan kada je izabran za šefa UN, u Njujorku je padala ozbiljna kiša, pa se cinicima učinilo prikladnim to što je Ban za glavni politički cilj svog komandovanja Ujedinjenim nacijama izabrao bitku protiv globalnog zagrevanja, nadajući se da će beznadežno posvađane narode širom sveta uspeti da ujedini bar oko opstanka civilizacije.

Nemoguća misija Ban Kimuna

Istovremeno, bio je pod velikim pritiskom podređenih, pa je Vikiliks, nedavno, objavio poruku revizorke UN, Šveđanke Inge Brit Ahlenijus, koja mu je 2010. godine poručila da se "pod njegovim vođstvom svetska organizacija raspada i tone u nebitnost".

Moralne pridike Šveđanke, koja se prethodno nije proslavila kao deo sistema koji su Ujedinjene nacije postavile na Kosovu, tek su delimično opravdane, jer su javni nastupi samo mali deo posla generalnog sekretara UN, suočenog sa tvrdim i nepopustljivim interesima velikih sila, samoljubivim izaslanicima masovnih ubica i diktatora, te neprijateljski raspoloženim medijima.

Opis posla generalnog sekretara UN, sadržan u 12. poglavlju Povelje UN, odmah navodi na zaključak da je njegov zadatak da obavi nemoguću misiju. To je posao negde između običnog sekretara i generalnog direktora. Svaki pokušaj da se u kancelariju u njujorškom Zalivu kornjača unese bilo kakav politički ili ideološki stav naići će, bez dileme, na ozbiljne osude.

Jednako snažne packe uslediće i ukoliko ste previše skromni ili ne predstavljate glas čovečanstva na način na koji je to, onomad, činio Dag Hamaršeld.

Prema odredbama 12. poglavlja Povelje UN, posao generalnog sekretara je da zastupa stavove najvažnijih tela svetske organizacije, poput Generalne skupštine, ili Saveta bezbednosti, a pritom ne sme da prima instrukcije nijedne vlade, te ni na koji način ne sme da preduzima poteze koji bi mogli naškoditi ugledu UN.

Da nevolja bude veća, Amerikanci svakom generalnom sekretaru odmah stave do znanja da se nalazi na njihovoj teritoriji, da su UN, u stvari, kreacija SAD, te da će Amerika biti veoma, veoma dominantna u toj organizaciji.

Suštinski, postupanje po pravilima službe ukoričene svetloplavom bojom, i mnogo harizmatičnije lidere od Ban Kimuna bi brzo sateralo u ćorsokak. Delimično zbog toga, Južnokorejac se tek poslednjih dana komandovanja Ujedinjenim nacijama drznuo da se izjasni o dva pitanja koja su ga godinama progonila.

Konačno, ali i dalje prilično neubedljivo, izvinio se Haićanima zbog 9.300 žrtava kolere, koju su na to ostrvo doneli "plavi šlemovi", upućeni na njega ne bi li se bar malo ublažile posledice katastrofalnog zemljotresa.

Jednako beskrvno je govorio i o jednom od najvećih skandala Ujedinjenih nacija poslednjih decenija. Rekao je da svetska organizacija neće pokazati ni trunku samilosti prema pripadnicima mirovnih snaga u Centralnoafričkoj Republici koji su osumnjičeni da su masovno silovali maloletnice.

Čini se da je, doduše, slabo vidljivu, dozu emocija pokazao jedino kada je u septembru optužio Rusiju da je, operacijom vazdušnih udara, potkopala mirovne pregovore, i prošle godine, kada je navukao gnev Izraela, navevši da shvata frustraciju Palestinaca posle "pola veka izraelske okupacije".

"Bokserska vreća" velikih sila

Za mnoge, bio je predvidljiv, uzdržan i nemaštovit u sudaru sa sve podeljenijom svetskom političkom scenom, a na tragedije, zločine i patnje miliona odgovarao je saopštenjima u kojima je izražavao "tugu" ili "šok", bez smislenije akcije koja bi usledila.

Kao šef UN, povremeno je "terapeutski" delovao na velike sile, koje su se oslobađale frustracija optužujući ga za sopstvene, očigledne neuspehe. Ulogu "bokserske vreće" podnosio je stoički, ne žaleći se na pritiske zapada ni istoka.

Južnokorejski novinari prepričavali su, svojevremeno, da se mladi Ban Kimun odlučio za politiku kao životni poziv kada je, kao osamnaestogodišnjak, iz ruku tadašnjeg američkog predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija dobio nagradu u Seulu.

"U januaru se vraćam u Koreju. Sa prijateljima, predstavnicima lokalnih zajednica i liderima ću razgovarati o tome na koji način, kao bivši generalni sekretar UN, mogu da doprinesem domovini", rekao je Ban. U Južnoj Koreji, koju potresa ozbiljna politička kriza, nemali broj ljudi smatra da je Ban pravi čovek za predsednika države.

Komandovanje Ujedinjenim nacijama prepušta Portugalcu Antoniju Guteresu. Kao i 1953. godine, kada je Tingve Li mesto šefa UN predavao tada malo poznatom Dagu Hamaršeldu, i Ban bi Guteresu bez imalo razmišljanja mogao reći: "Predajem ti u ruke najkomplikovaniji posao na svetu."