Veliki značaj pomoći gerontodomaćica meštanima samačkih i staračkih domaćinstava u bojničkom kraju

"Ideš li, Jace?“ „Idem, dobar dan, kako si?“ „Čekam te ko ozebao Sunce."

Praznik je svaki drugi dan za osamdesetosmogodišnjeg starinu. Gerontodomaćica Jadranke ili Jace, kako je zove, donosi radost u njegov dom, lepu reč, brigu i pomoć, ali i mirise domaćeg kuvanog jela. Deca, unuci, praunuci, daleko, zauzeti svojim poslovima, pa je Jace postala neophodan oslonac.

"Jace da nije odavno bi ja odapeja, bez njuma život nema, ni dvaestčetri sata, čim gu nema jedan dan ja već okrećem se, ako ne dolazi Jace ja taj dan ne pijem kafu i doručak mi spremi i spremi tamo za kuvanje", priča Krsta Milošević, korisnik usluge pomoć u kući, iz Gornjeg Brijanja kod Bojnika.

Jadranka Blagojević, gerontodomaćica kaže da misli da im mnogo znači jer kad dođe, vidi da se raduju, da su srećni.

Na drugom kraju Gornjeg Brijanja gerontodomaćica Aleksandra podrška je bračnom paru Simonović. Pre više od dve decenije Slađanu je multipla skleroza vezala za kolica, a suprug ima sve veće probleme sa kolenima i kičmom. Dok je mogao kućne poslove sam je obavljao.

"Sve radi umesto mene od usisavanja prašine, do sudova, do kupatila, cveće... šta god", navodi Slađana Simonović, korisnica usluge pomoć u kući iz Gornjeg Brijanja.

Dragan Simonović, Slađanin suprug dodaje: "Mnogo znači i za mene ova pomoć gerontodomaćice. Odmeni me u punoj meri."

U dom Dobrile Radovanović u Bojniku gerontodomaćica dolazi 6 godina, pa ne čudi bliskost.

„Dobrila, evo stigla sam, stigla je paprika."

Nekada joj je pomagala u nezi bolesne majke, a danas je njoj podrška za sve što treba da se nabavi jer se nakon preloma kuka otežano kreće

„Ja ne bih mogla da opstanem, ne bih mogla da živim sama da ne dolazi ova žena, stvarno, prvo bilo ko da dođe, ali s njom sam, posebno mislim našla zajednički jezik, lepo se slažemo", ističe Dobrila, korisnica usluge pomoć u kući iz Bojnika.

Olivera Anđelković, gerontodomaćica kaže da joj nije teško. „Za mene je ovo zadovoljstvo i ja sam nekako srećna što ja mogu da pomognem", naglašava ona.

O čak 200 starih i samih na području opštine Bojnik brine 31 gerontodomaćica. Tri četvrtine ih je na selu, do nekih na obroncima Radan teško se stiže.

„Raspolažemo sa dva vozila od kojih je jedno terensko jer do nekih kuća može samo terenskim vozilom da se stigne i tamo su najzahvalniji građani jer nemaju ni komšiluk", navodi Jelena Tošić, stručni radnik.

Za uslugu pomoć u kući opština Bojnik izdvaja godišnje više od 40 miliona dinara, za socijalnu zaštitu ukupno 70 miliona što je 9% budžeta. Očigledno, uz ulaganja u infrastrukturu, briga o najugroženijim stanovnicima je prioritet iako se nalaze u krugu najnerazvijenijih lokalnih samouprava u zemlji.