Na Zlatiboru akcije kalemljenja i sadnja zlatnog bora

Zlatiborski borovi, između predanja i nauke, deo su pejzaža i imena planine. Da li zato što su zlata vredni jer se od njih dobija građa, luč i katran ili zbog jednog posebnog i baš zlatnog. Josif Pančić je smatrao da je reč o zakržljalom crnom boru, ali je i kasnije bor zlatnih iglica privlačio pažnju.

„I onda je 20-ih godina 20. veka inženjer Osmanović zabeležio 4 primerka sa istom ovom pojavom zlatnih četina na belom boru. Od tih 4 primerka neki su nestali početkom 2. svetskog rata, i da malo preskočimo istoriju, dolazi do perioda kada je doktor Mihailo Tošić, odavde sa Zlatibora posvetio pažnju umnožavanju primeraka sa tim karakteristikama kroz kalemljenje“, navodi prof. Vladan Ivetić, sa Šumarskog fakulteta.

Kalemljenje četinara, kao i za lišćare, je posebno umeće.

Uroš Nešović koordinator projekta naglašava: „Mi smo praktično pioniri u ovome, jer kako su samo njih dvojica pokušavali i možda poneki rasadnik u Srbiji, ali to je veoma retko. Ovaj postupak kalemljenja je sličan kalemljenju lišćarskih vrsta, mada smo mi nešto, prilagodili ovoj vrsti da bi to bilo uspešno i u predhodnim godinama pokazalo se kao uspešno“.

Sadnice belog bora, koje su osnova, zasađene su prošle jeseni, a plan je da ih bude 400.

„Deo podloga je spremljen u rasadniku i da kažemo - na 2 fronta ćemo pokušati da obezbedimo što kvalitetnije sadnice koje ćemo kasnije rasađivati i negde ćemo ih pozicionirati na neka mesta od značaja na Zlatiboru“, ističe Vladimir Pavlović, predsednik Udruženja “Discover Serbia”.

Pesnikova dilema - Zlatibore, ko ti ime dade, mogla bi da dobije odgovor kada porastu i pozlate planinu.