Sa kojim problemima se suočavaju osobe sa autizmom i njihove porodice

Iako često možemo čuti da oni žive u svom svetu, ne - oni žive u našem svetu. A mi smo tu da za njih učinim lepšim, kvalitetnijim i funkcionalnijim. Prihvatanje je ključ i za porodice i za društvo u celini.

"Nama treba ruka ispružena, pogled, iskrena topla reč. Naša deca zaslužuju sve što i svako drugo dete. Jednostavno vole sve što sva deca vole. Da se druže, vole da odu u kafić, u biblioteku, da odu u bioskop. Neki da gledaju utakmice, na koncert. Znači oni se ne razlikuju nipočemu od druge dece. Moj Dimitrije konkretno ne priča, nije verbalan, ali se prepoznaju, znaju da se zagrle, poljube, dodirnu. Znači, svako naše dete je drugačije bez obzira što ima autizam", ističe Dijana Nikolić, majka.

Priliku da se druže danas su osobe sa autizmom imale u kruševačkom Narodnom muzeju gde je organizovana edukativno kreativna, inkluzivna radionica.

Natalija Anđelković, muzejski pedagog kaže da je povod ovih radionica pre svega jeste da se pruži velika podrška i svim osobama iz autističnog spektra, ali i njihovim porodicama i roditeljima. “I da im zaista damo mogućnost da oni iskažu sve svoje potencijale, da pokažu svoju različitost, ali i da iskažu sve svoje talente i budu uključeni u sve društvene i kulturne događaje u gradu", navodi ona.

Osim druženja neophodna je i sistemska podrška jer su roditelji suočeni sa brojnim problemima.

"Autizam nije bolest, autizam je stanje neurorazvojni poremećaj, to je doživotno trajno stanje koje uvek ostaje”, ističe Vesna Pavlović, majka deteta sa autizmom. Dodaje da je toj deci potreban nadzor 24 časa dnevno. “Zato mnoge majke ili očevi ne rade, jer moraju da budu uz dete jer nemaju kome da ga ostave. Tako da ta sistemska podrška i društva i zajednice i zdravstvene i socijalne zaštite i države je vrlo bitna, kao što bi bio za mnoge roditelje bitan Zakon roditelj - negovatelj. Jer niko ne može bolje da pazi svoje dete nego roditelj", naglašava Vesna.

Najveći strah roditelja je ko će brinuti o njihovoj deci sa autizmom kada njih ne bude. Rešenje su možda, kako kažu, male domske zajednice i stanovanje uz podršku, modeli koji se već primenjuju u svetu.