Kragujevac: Kako olakšati život osobama sa invaliditetom

Pristupačnost, marginalizacija, zaposlenje, samo su neki od problema sa kojima se susreće i oko 10.000 osoba sa invaliditetom u Kragujevcu. Među njima je i dvadesetdevetogodišnji Aleksandar Prijović. U kolicima je od rođenja, a osvojio je više od dvadeset medalja u plivanju na domaćim i međunarodnim takmičenjima.

“Iz moje prespektive što se tiče infrastrukture ide nabolje, menjaju se stvari, a što se tiče finansijskog dela života to je na nekom osrednjem nivou, po mom mišljenju treba dosta da se napreduje u tom smislu. Ja sam trenutno na birou, tražim posao”, kaže Aleksandar Prijović iz Kragujevca.

Njegova sugađanka Sanja Stojanović, koja se otežano kreće, taj problem, na sreću, nema. Ne radi u struci, ali je pre dve decenije, tokom studentskih dana, sa još nekoliko kolega osnovala Udruženje studenata sa hendikepom i pomaže mladim osobama sa invaliditetom.

“Naša osnovna misija je da svi studenti, svi mladi ljudi koji tačnije imaju neku vrstu hendikepa iliti invaliditeta imaju mogućnost da se školuju bez diskriminacije, jer samo obrazovan čovek može da sagradi sebi što bolju budućnost”, navodi Sanja Stojanović iz Udruženja studenata sa hendikepom u Kragujevcu.

Život sa sigurnom zaradom, odnosno zaposlenjem. U Kragujevcu je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje oko 1.000 osoba sa invaliditetom, 130 manje nego prošle godine.

“Nacionalna služba za zapošljavanje tu je znači da pruži podršku poslodavcima za zapošljavanje ososba sa invaliditetom, kao naravno i za ostala lica, i svake godine raspisujemo javne pozive. Prednosti ovih javnih poziva su ta što poslodavci dobiju sredstva za zapošljavanje osoba sa invladitetom, a za osobe sa invaliditetom time lakše dolaze do radnog mesta”, kaže Gorica Bačanin, direktorka flijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu.

Uz pristupne rampe ispred svih gradskih ambulanti kragujevačkog Doma zdravlja lakše se stiže i do primarne zdravstvene zaštite. Pored toga, ta zdravstvena ustanova organizuje i besplatne preventivne preglede u prostorijama udruženja osoba sa invaliditetom.

“Cilj je da obiđemo sva udruženja i cilj je da svakom pojedincu mi na neki način budemo dostupni i da oni mogu da obave sve one preglede, taj neki set osnovnih nekih usluga”, kaže Tatjana Spasić iz Doma zdravlja Kragujevac.

“Ovo je od izuzetnog značaja i želim da se zahvalim ovim našim, da kažemo, belim anđelima”, kaže jedan sugrađanin u Savezu slepih u Kragujevcu, a drugi dodaje: “Ovo je lepo što su nam oganizovali da to bude u našim prostorijama gde se definitive osećamo kao kod svoje kuće, izbegavamo čekanje u redovima.”

Neretko, Kragujevac se navodi kao primer dobre prakse: finansira projekte udruženja osoba sa invaliditetom, rad pedesetak asistenata, kombi prevoz… Ipak, nadležni ne kriju da ima prostora za napredak.

“Mali broj je zvučnih semafora to treba povećati, obarati ivičnjake kako bi mobilnost bila bolja, mape pristupačnosti za osobe sa invaliditetom u smislu kafića, ustanova kulture, hotela, sportskih objekata i terena. Radimo na tome i radi se na tome, ali ima jako puno još da se radi da bi zaista sa ponosom mogli da kažemo da smo grad primer dobre prakse”, smatra dr Gordana Damnjanović, pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava.

Da je Kragujevac na dobrom putu da opravda tu titulu, pokazuje i to što godinama od Zaštitnika građana dobija priznanja za pristupačnost.