Planska ili prekomerna seča stabala na Tari?

Tara je jedna od najšumovitijih planina Evrope, sa koje su ovih dana stigle uznemirujuće slike seče stabala..Istraživali smo da li je reč o prekomernoj ili planskoj seči.

U zoni smo    zaštite iii stepena zaštite nacionalnog parka tara gde smo zaista zatekli posečena stabla. Seča jeste dozvoljena i u zaštićenom području kakav je nacionalni park tara,  ali ne i u režimu prvog stepena, režimu stroge zaštite gde su dozvoljena samo naučno-istraživačke aktivnosti, dok u režimu  drugog i trećeg stepena dozvoljene su aktivnosti planskog gazdovanja šumom
na prostoru kog režima zaštite smo i zašto i koliko je posečenih stabala reći će nam duško jelisavčić iz nacionalnog parka Tara.

"Mi se nalazimo ovde u zoni trećeg stepena zaštite u GJ Tara 144 odeljenje. Ovde je rađena planska seča po osnovu dokumenta na koji smo dobili saglasnost resornog ministarstva. Radi se otakozvanoj prebirnoj seči. Tu se uglavnom uklanjaju obolela stabla u cilju zdravstvenog stanja sastojne. Zatim se vrši obnavnjalje sastojne. Uklanjaju se i zdrava stabla krupnih dimenzija kako bi se oslobodio odgovarajući, kvalitetan podmladak. Evidentiraju se određene podmaldne grupe drveća čije vrste želimo da povećamo. Nakon toga vrši se selekcija, znači nega te sastojne, ukoliko ostane tog plana koji je dozvoljen osnovom vrši se i zahvat u smislu popravke strukture sastojne kako bi se ona dovela u optimalno stanje" objašnjava Duško Jelisavčić, izvršni direktor Sektora korišćenja šuma NP Tara.

Bespravne seče ima, ali je sporadična pojava i u suzbijanju su uključene razne službe, kaže Jelisavčić dodajući da su bespravne seče češće u zajednicama gde imovinski odnosi nisu u potpunosti rešeni. Najmanje bespravne seče, kaže, ima u državnim šumama. Veći problem je bio sušenje stabala izazvano od stane insekata potornjaka, ali je blagovremenom sečom i taj problem trajno rešen, dodaje Jelisavčić.

Odgovoran odnos prema šumama zapravo prema prirodi u celini, obaveza je i zaposlenih na Tari ali i svih posetilaca nacionalnog parka u čijim nedrima je 1200 biljnih vrsta, od kojih čak 76 endemskog karaktera. Među njima i kraljica četinara- Pančićeva omorika, koja je preživela sve hirove geoloških epoha, kao i ledenog doba.