Zašto su senice dobrodošle na plantažama lešnika kod Valjeva?

U Divcima kod Valjeva, jednu od najvećih plantaža lešnika u Kolubarskom okrugu ima porodica Gajić iz Beograda. To im je dodatni posao kojim se bave devet godina i trude se da biljke što manje tretiraju hemijskim sredstvima. Zbog toga zimi hrane ptice i na taj način stabla lešnika štite od insekata.

Senice su dobrodošle u zasad lešnika Radmile i Miodraga Gajića u Divcima nadomak Valjeva. Pripremaju im hranilice da ih u hladnim zimskim danima zadrže na plantaži, jer su veoma korisne kada se insekti namnože.

"Senice su nam najbitnije, jer one jedu, čiste voćnjak, čiste od insekata, od larvi tih insekata, koji smetaju, onda manje koristimo pesticide. Tako da njih hranimo semenkama suncokreta sirovog, i to obezbeđuje masnoću da mogu da prezime zimu, jer tokom leta oni sami sebi obezbeđuju hranu lakše. Zimi je teže obezbediti toliku gomilu mesnoće koja im treba za energiju", kaže Radmila Gajić iz Beograda.

Tri sorte lešnika na 3,4 hektara Gajići su zasadili pre devet godina na Miodragovoj dedovini. Gajenje zahteva intenzivan rad, ali rešeni su da hemijske preparate upotrebljavaju minimalno.

"Ovu praksu smo krenuli od prošle godine, jer smo nešto sa Društvom za zaštitu ptica Srbije saznali neke informacije. Onda smo odlučili, prvenstveno, pošto je smrdibuba postala veliki problem za zasade lešnika, odlučili smo da pokušamo u tom nekom periodu prirodno da se borimo protiv toga, osim insekticidima. Tako da od prošle godine otprilike postavimo ovde deset hranilica, ode oko 50 kilograma semenki u toku hladnijih dana", navodi Miodrag Gajić iz Beograda.

Pod lešnikom u Kolubarskom okrugu nisu velike povšine, između 150 i 180 hektara, prema podacima valjevske Poljoprivredne stručne službe.

Gajićima, čiji je zasad među najvećim, važno je da u plodovima nema tragova pesticida, jer su aktivni u Grupi malih proizvođača hrane u Srbiji.