Humanitarci iz Novog Pazara u punom zaletu

Međunarodni dan socijalne pravde obeležava se svake godine 20. februara, sa ciljem da se skrene pažnja na važnost borbe za pravednije društvo, koje će omogućiti jednakost svim ljudima, bez obzira na socijalnu poziciju ili poreklo. U Srbiji, kao i u većini drugih zemalja u razvoju, socijalna pravda i dalje predstavlja veliki izazov, a među onima koji najčešće trpe su deca. U Novom Pazaru postoji 40 humanitarnih udruženja koja pokušavaju da pomognu ugroženima i smanje socijalni jaz u društvu. Povezuju one koje imaju i one koji nemaju.

Sead Bihorac, iz humanitarnog udruženja Uhud, na početku ove zime započeo je izgradnju stanova za samohrane majke. U međuvremenu je sakupio sredstva za još jedan objekat. Od dobrih ljudi dobio je dodatnih 6 ari placa. Stalne akcije su im „ Gladnih ne sme biti i doniraj Iftar", jer bliži se mesec posta, Ramazan.

Sead Bihorac, iz HU „Uhud", kaže: "To ne bi smeli da dozvolimo ni muslimani ni nemuslimani. Jer naređeno je svima da smo tu jedni za druge. Makar za to osnovno, da čovek nije gladan. Jer glad je teška. A naroda glednog ima nažalost dosta, a mi smo tu, kažem mi, ovaj grad cio kad skoči, da olakšamo, da pomognemo, da ima što manje gladnih."

Primer saradnje na relaciji Institucije-humanitarna udruženja je odluka gradske uprave da finansira rad i pruži neophodnu saradnju za potrebe Dnevnog boravka za mlade, koje je izgradilo muslimansko humanitarno drušvo Merhamet. Predsednik društva, Ismet Suljević, kaže da su u proteklih 35 godina formirali čak 16 odbora u dve države, koji su direktno pomagali izbeglicama i svim socijlano ugroženim grupama. Problema je bio, najčešće u finansiranju rada narodnih kuhinja.

Ch Ismet Suljević, iz MHD „Merhamet", objašnjava: "Merhamet je, inače, servis između onih koji imaju i onih koji nemaju. Tako da mi sa svojim volonterima i aktivistima idemo po gradu. Mogu da se prijave, i vidimo kad je porodica tranutno, ili dugotrajno u teškoj materijalnoj situaciji, i onda priskačemo u pomoć kroz razne vidove pomoći."

Često, samo prisustvo volontera i razgovor budu dovoljni.

Mirza Aličković, iz HU „Svetionik", dodaje: "U većini slučajeva ti ljudi, koji su stvarno socijalno ugroženi, nemaju skoro nikakvih primanja ili žive po nekim selima, njima to bude dodatno pomoć. Ono, bude im draže da neko sedi i popije kafu sa njima nego da uopšte dobiju tu humanitarnu pomoć. A oskudni su."

Cilj svih humanitarnih udruženja jeste smanjivanje jaza između ranjivih grupa i zajednice uopšte. Kao najčešći problem unapređenja socijalne pravde, stoji birokratija.

Mirza Aličković, iz HU „Svetionik", navodi: "Neophodno je definitivno uspostavit saradnju jer nekako imamo ovaj neformalni sektor koji samostalno deluje i paralelno od centra za socijalni rad, ministarstvo i slično, koji isto, takođe deluju, i onda imamo dva sektora koji rade za isti cilj a sarađuju zajedno."

Ajša Bahović Latifović, iz MHD „Merhamet", kaže: "Od tog principa, koji je ključni princip neke socijalne pravde, pa sve do danas kada se rade razvojni projekti za ranjive grupe, definitivno jaz postoji čim i rad postoji. Tako da, mislim da svako udruženje koje je socijalnog, humanitarnog karaktera daje svoj puni doprinos na tom putu da se taj jaz smanji, ali da su sistemska rešenja potrebna, sigurno da jesu.

Osnova je težnja humanom društvu po meri svih ljudi uz poštovanje solidarnosti i odgovornosti zarad boljeg života svih građana.