Emilija iz Vranja volontira u Keniji, kao učiteljica sprema i užinu

U najsiromašnijem delu Najrobija, učenici imaju užinu samo ako su njihovi roditelji u mogućnosti da to i plate. I za one bez hrane ima rešenja, drugovi se solidarišu, dele obroke. I Emilija je želela da pomogne, spremila je za učenike kenijsko jelo, čapati.

‚‚Iako čapati nije luksuzno jelo, jer se pravi od vode, ulja, soli i brašna, njihovi prazni tanjiri i osmesi su dovoljan dokaz da je za sreću zaista potrebno jako malo, meni danas srce puno kao kuća”‚ kaže Emilija Stojilković, volonterka.

Od ranog detinjstva je želela da poseti Keniju, koja joj je bila najzanimljivija zemlja u geografskom atlasu. Ostvarila joj se želja, sada je u Najrobiju, komunicira sa decom uglavnom na engleskom, pomažu i nastavnici.

‚‚Ovde radim na ispunjenju jednog od ciljeva održivog razvoja, a to je četvrti cilj, kvalitetno obrazovanje za svu decu sveta, ono što je mene zaista porazilo kad sam došla ovde jesu uslovi u kojima deca stiču obrazovanje, ali i uslovi u kojima rade sami učitelji”, kaže volonterka Emilija Stojilković.

Dok je u Keniji, Emilija Stojilković živi u petočlanoj porodici. Za snalaženje po gradu, upoznavanje sa kulturom, običajima, pomažu joj mlađi članovi domaćinstva.

‚‚Još uvek pokušavam da se naviknem na njihove uslove, hrana mi jako teško pada, zato što su začini potpuno drugačiji od ovih na koje sam navikla, još uvek se prilagođavam na klimatske promene i uslove, ali ono što mogu da kažem da nakon jednog odrađenog volonterskog dana osećaj je nazemenjiv i zaista neprocenjiv”, kaže Emilija Stojilković, volonterka.

Malo je knjiga i školskog pribora , papir i olovke, kao i lopte, obezbedili su prethodni volonteri, uglavnom iz Srbije. I Emilija želi da, uz pomoć donatora, prikupi novac za nastavna sredstva.