Toplički ratari završavaju jesenju setvu, kakva je računica

Stanko Manojlović, iz podjastrebačkog sela Džigolja, setvu pšenice obavio je pre desetak dana, a povoljne vremenske prilike, prema njegovim rečima, uticale su na to da je gotovo svako zrno koje je bacio u zemlju, u međuvremenu niklo, formirajući pravi zeleni tepih. Zadovoljan je što će pšenica spremno dočekati najavljeno zahlađenje i predstojeće, relativno nepovoljne, meteorološke uslove.

“Oko desetog oktobra, poorano je desetak dana ranije, posle toga, da ne bude mnogo rano, sačekao sam desetak dana i oko desetog oktobra posejana je, lepo je nikla, lepo odrađeno sve i evo i vidi se. I na drugim područjima u Toplici, ratari privode kraju jesenju setvu žitarica, ali i koriste lepo vreme kako bi pripremili oranice za prolećne kulture”, navodi Stanko Manojlović, ratar iz Džigolja.

Miodrag Ilić, ratar iz Pašinca kaže da je juče sejao sam pšenicu, pedeset - šezdeset ari, u selu.

Na pitanje koju je sejao, odgovara: “Nešto semensku, nešto našu, ječam sam sejao semenski, a ovo sam sejao, prošle godine bila semenska. Jesam i đubrio.”

Ratari ističu da proizvodnja žitarica u ovom delu Srbije, na relativno malim površinama, nema ekonomsku računicu i uglavnom ne donosi zaradu, ali je veoma važna prehrambena sigurnost i nezavisnost, koja se na ovaj način obezbeđuje.

“U svako vreme, ako nemaš žito, nemaš hleb, a mi na selu, ako nemamo žito, nemamo ovo, nemaš čime da nahraniš stoku, nema sigurnosti. Koliko god da ima, imaće da se preživi, e sad nekome se to ne isplati, nekome se isplati”, ističe Stanko Manojlović, ratar iz Džigolja.

Miodrag Ilić, ratar iz Pašinca dodaje: “Računica nema nikakva, ali eto, kad pogledaš džak đubriva, džak brašna, koja je tu računica da moraš da uložiš sve. Mala je to površina da bi imala neka zarada, ali čisto da se urani neko prase i neke kokoške da se čuvaju”.

Poljoprivredni stručnjaci slažu se u oceni da je veoma važno što će setveni radovi biti obavljeni na vreme, čime se, uz primenu ostalih agrotehničkih mera, stvaraju uslovi za solidne prinose. Ističu i da su cene repromaterijala nešto niže u odnosu na prethodne godine, ali i da su i takve previsoke za deo poljoprivrednika, koji su bili prinuđeni da poseju sopstveno seme.

“Imali smo dosta padavina krajem septembra i početkom oktobra. To je omogućilo poljoprivrednicima da na vreme uzoru svoje njive i da velikim delom krenu u setvu. Imamo različite faze, ali ono što je dobro, to je da ćemo ove godine, ja se iskreno nadam, do kraja oktobra, zapravo u agro roku, u optimalnom roku, imati zasejano preko 90% površina planiranih za ozima strna žita”, ističe Snežana Jović, savetodavac PSSS u Kuršumliji.

Stručnjaci savetuju i praćenje zasejanih žitarica tokom jeseni i zime i preduzimanje predviđenih mera protiv biljnih bolesti i štetočina.