Kako je Iva, sa engleskom diplomom inženjera konjarstva, Beograd zamenila selom kod Nove Varoši?

Po završenom fakultetu u Engleskoj, sa diplomom inženjera konjarstva, Iva je radila širom Evrope kao trener konja i jahanja, konsultant je ergelama, komentator je konjičkih sportova, sa četiri Olimpijade i za našu kuću, i preseljenjem iz Beograda u Amziće, kaže, nije promenila način života i svoja interesovanja, već je samo pronašla dobru životnu ravnotežu i za sebe i za konje.

“Ja jesam gradsko dete, rođena sam i odrasla u Beogradu, radila sam tamo, ali ta činjenica što radim sa konjima znači da to nije klasičan gradski život! Ipak vi o konjima brinete i navikli ste da ustajete i da to radite i po kiši i po mrazu…To me je na neki način pripremilo i dobro se snalazim i nije mi ništa teško, ni zima, ni loženje smederevca koji imam prvi put u životu”, kaže Iva Živković.

Za manjež na preko 1000 metara nadmorske visine zlatarskih padina odabrala je brdske konje iz Sjenice.

“To je genetski ugrožena vrsta, država podstiče uzgoj ovih konja kako bi se sačuvali i to mi je takođe bio interes i veoma su po karakteru pogodni za rad sa ljudima. Volela bih da znanje koje sam sticala tokom ovih, pa preko 30 godina delim sa ljudima zato što, što više ljudi znaju, to konji žive bolje živote”, navodi Iva Živković.

Podrška su joj i sin student, i kći, srednjoškolka, s kojom, deli obaveze oko konja, jer je i ona bila takmičar u beogradskom konjičkom klubu do prelaska u Novu Varoš.

“Najviše pažnje zahtevaju mali ždrebići, jer su mali onda treba da se puno o njima brine i da im se pruži pažnja i oni traže da su blizu njih”, kaže Klara Grujić, Ivina kći.

Za sada četiri grla svakodnevno su u treningu za buduću školu jahanja u Amzićima, selo sve interesantnije turistima kojima će Iva ponuditi i ture jahanja šumovitim Zlatarom do obližnjeg Radoinjskog jezera.