Pirot: Umesto paragrafa - šajkače

Da li zbog izreke da je „Zanat zlata vredan" - ili zbog dede obućara i bake šnajderke, Piroćanac Tomislav Jevtić odlučio je pre 3 decenije da suvoparne pravne akte zameni kreativnim zanimanjem. Hobi mu je postao posao i latio se makaza i šnajderskih mašina. Što je još neobičnije, na predlog prijatelja, počeo je da izrađuje šajkače.

"I on mi pošalje šajkaču, ja je sve rašijem i raskrojim i to mi je bio početak.To mi se dopalo, krenuo sam… Šajkača na prvi pogled izgleda prosto. Međutim, dosta se sporo radi, ima dosta operacija. Jer se kroji ručno, ne radi se to serijski - nikada se nije ni radilo serijski i uglavnom se radi na jednoj mašini", navodi Tomislav Jevtić.

Možda ga je i citat Mome Kapora „kad god dođu opasna i teška vremena, šajkača uđe u modu" inspirisao da se usavrši u ovom poslu, tek Tomine šajkače se prodaju u domaćim suvenirnicama, ali i Srpskim klubovima u svetu.

Tomislav Jevtić naglašava: "Stranci kada dođu, oni to smatraju obeležjem Srbije. Kada to kupi, on zna da je to kupio u Srbiji."

Pored šivenja, ovaj zanatlija popravlja i stare mašine jer su, kaže, dugotrajnije od savremenih:

"To je mašina koja je 50 godina radila i još 50 godina će još raditi. Ova glava je teška 33 kilograma. A sada se rade mašine od plastike", objašnjava Tomislav.

Iako ima posla, mladi ne žele u šnajdere. Iskusni zanatlija im ipak poručuje da razmisle, jer, kaže - zanat je kreativan, samostalan, nezavistan od poslodavca, a i šefova. Ima posla za sve, ali treba da se radi, zaključuje pirotski zanatlija.