Zašto banatski farmeri bacaju vunu posle šišanja ovaca?

Porodica Vesin iz Crepaje kod Kovačice uzgaja stado od 200 ovaca i 60 jaganjaca, a sad je pravo vreme i za šišanje 160 ovih životinja. Ovaj posao je izuzetno važan, jer od njega zavisi i kako će ovce kasnije napredovati.

Šišanje ovaca nekada je bio veoma isplativ posao, jer je vuna bila veoma cenjena i tražena i najviše se koristila u tekstilnoj industriji, a danas niko neće ni besplatno da je uzme. Vesini će ove godine dobiti oko 1600 kilograma vune A I B klase, čistoće 28 mikrona.

“Slušao sam od starijih da se od jednog stada od 150 ovaca kada se ošiša moglo da se kupi pola hektara obradive zemlje, što je danas oko 13.000 evra. Danas to nije isplativo i mi ćemo je kao i prošle godine baciti”, kaže Borivoje Vesin, mladi stočar iz Crepaje.

Teško je naći i majstore za šišanje ovaca. Ekipa iz Kovilja ovaj težak posao obavlja po čitavoj Srbiji i kako kažu zadovoljni su jer sad to rade električnim mašinicama, a ne makazama, a po ovci zarade 400 dinara.

“Ovce se šišaju uvek s proleća, sad je najbolje vreme i za ovce koje idu na pašu i koje ostaju kod kuće. Te što idu na pašu treba i malo ranije da se šišaju i da se vuna poravna dok ne krenu komarci, jer kad on uđe u vunu pojede i kožu i njih”, kaže Željko Kapicl, majstor za šišanje ovaca.

Svaki domaćin, sve dok traje šišanje, ovaca od ranog jutra kuva ovčiji gulaš i nakon napornog posla na kraju dana svi imaju i dobar kaloričan ručak.