Kako izgleda nastava u školi sa dva đaka u ivanjičkom kraju

Gužve i žamora u učionici nema. Đačku klupu u seoskoj školi u Beloj Crkvi dele bliznakinje, Sara i Jana, učenice četvrtog razreda.

''Meni se sviđa ovde i sve stignemo da uradimo i imamo da se igramo“. ''Odmore provodimo napolju i igramo se i svežiji je mnogo vazduh“, kažu Sara i Jana, učenice 4 razreda.

Zidovi stare škole u podnožju Mučnja pamte vreme kada ju je pohađalo stotinu učenika.

''Nažalost one su sada četvrti razred i nakon njih u selu nema dece, a da bi škola ostala naravno da mora imati dece, jer kada u školi ima dece onda je selo živo“, navodi Marija Savić profesor razredne nastave, učiteljica.

''Valjalo bi da neka porodica ako bi se javila da dođe tu, da se održi ova škola, bilo bi dobro i za selo i za sve“, smatra Biljana Kurćubić, iz sela Brezova Bela Crkva.

Jedno ili dvoje đaka ima u još nekoliko ivanjičkih sela. Za koju godinu te škole će verovatno zaključati vrata, kao u Budoželji, gde sada na nastavu dolazi samo jedan dečak.

Marina Stamenić, nastavnica razredne nastave ističe: ''Učenicima je teže, jer su sami, nemaju društvo, socijalizacija i ostalo. Mi se lepo organizujemo kao manja porodica“.

Da putevi do škola budu prohodni i da se stvore drugi uslovi za dobar život u udaljenim ivanjičkim selima važna je pomoć lokalne samouprave.

„Plaćamo prevoz shodno zakonu do prve matične škole, pomažemo roditeljima i u nekim drugim agregatima kada autobusi i kombi ne mogu da priđu, odnosno nama je cilj da deca idu u školu, a da njihovi roditelji mogu da opstanu da žive na selu“, naglašava Momčilo Mitrović, predsednik Opštine Ivanjica.

U planinskim delovima ivanjičke opštine žele da školska zvona i dalje zvone u seoskim sredinama i da igrališta u izdvojenim odeljenjima ne ostanu prazna.