Dvojica dečaka iz mačvanskog Prnjavora prodajući cveće pomažu majci

Složno, bratski - cvet po cvet, Pavle i Nikola pakuju u celofan. Da pomognu majci, i da za osmi mart obraduju sve druge žene, pripremiće nekoliko stotina ruža i karanfila.

„Uveče, kad se probudim i vidim upaljeno svetlo u dnevnoj, ja dođem da joj pomognem da ne radi sama, da bi mogla ranije da legne, da završi pre. Meni je lako. Ja sam i tati obećao pre nego što je on umro, da ću pomagati mami oko aranžamana, da ću prodati što više da joj pomognem“, navodi Pavle Radanović iz Prnjavora.

Vredni su mladi Radanovići i puni razumevanja. Naučili su i da prave cvetne aranžmane. Zajedno sa majkom rade, ali i dele tugu.

„Pomažem mami kad pravi neke aranžmane, manje ili veće. Mada, oko većih mi kaže da joj ne treba pomoć, ali ja ipak priskočim u pomoć. Bele ruže idu u crvenu kesu, a vežu se bele mašne, a crvene ruže idu u bele kese, a vežu se crvene mašne'', objašnjava Nikola Radanović iz Prnjavora.

„Zaposlena sam, ide mi radni staž, ali posle posla, mora još nešto dodatno. Dok je tata bio živ, sve je bilo drugačije. Moramo na neki način da se borimo, jer ja želim da imaju sve što su imali i kad je tata bio živ“, ističe Tanja Radanović. Dodaje da je Pavle pre vremena postao zreo: „Bolest očeva ga je istrgla iz onog detinjstva. Meni je žao što on više nije dete, nego je više odrasla osoba. On je meni podrška umesto oca''.

Mart je najtužniji mesec u ovoj porodici. Bez pomoći drugih, novca za nabavku cveća, ne bi imali.

"Aranžmani su dobili ime po Dejanu, i zovu se Deleuk, De je zbog Dejana, a leuk je zbog leukemije koja nam ga je uzela. Mart mesec je, mart mesec koji bi mi da preskočimo, kad bi mogli da ga prespavamo, najradije bi ga prespavali, jer prvog marta je Dejan osvanuo sa simptomom leukemije'', priča Tanja Radanović.

Pavle i Nikola, odlični su đaci. U dnevniku ređaju petice, a u životu, kao što su obećali ocu, samo dobra dela.