Meštani se posvađali zbog 30 kvadrata zemlje

Pre više od pola veka na mestu današnjeg krsta koji je i predmet komšijske rasprave bila je vodenica. Spornih trideset kvadrata deo je placa od ukupno šesnaest ari na kojem je se nalaze šiblje i visoko rastinje.

„Tu je bila poredovnička vodenica i bilo je 16 poredovnika. Sad ovaj melje pšenicu tri dana, pa sledeći tri dana. Svi poredovnici imaju ar i kvadrat", objašnjava Dragoljub Marković iz Budimlije.

„To su ljudi svi, nažalost, umrli i ostali su potomci i unuci i praunuci koji su svak za svojim poslom, nisu tu više. Ta vodenica su urušila. Mi smo došli na ideju da uredimo taj plac", kaže Ivan Antonić iz Voćnjaka.

Deo zemljišta, tvrde meštani, i dalje se vodi na pokojnike jer ostavinska rasprava nije završena. Deo potomaka je smatrao da i bez toga polažu pravo na imanje svojih pradedova dok jedan od njih to nije osporio.

„Svi su složni samo jedan nije. Ovde je bilo trnje, deponija je bila. Ovo smo očistili, vadili kamen iz reke, zidali ovo, uređivali. Nećemo mu dozvoliti da obori krst", tvrdi Dragan Vučetić iz Budimlije.

Naslednik, koji je podneo tužbu, u telefonskom razgovoru je odbio da priča pred kamerom RTS-a. Izričit je da će rušenje krsta tražiti na sudu. Tvrdi da su komšije uzurpirale njegovu imovinu, jer je za razliku od njih, kaže, upisan kao vlasnik dela parcele.

„Postupak ostavinske rasprave ne može da zastari i naravno da potomci, odnosno naslednici iza smrti ostavioca, mogu da traže raspravljanje o zaostavištini i nakon četvrdeset, pedeset, pa i sto godina. Na našem području Opštine Loznica imamo slučaj baš kod javnog beležnika da su nakon nekih 120 godina potomci tražili da se raspravi zaostavština", objašnjava advokatica Biljana Borovčanin.

Advokat, dodaje, da uz imovinu potomci nasleđuju i dugove, ukoliko ih je ostavilac imao. Ko su sve naslednici, koliko ih je i na čijem se delu nalazi sporni metalni krst, utvrdiće sud.